Otadžbina

574

С Л И В Н И Ц А

саошитава, иначе је врло тешко извршаватп добивене налоге у духу врх. команде и са сигурношћу. Ето како се Топаловић наљутио. Његове трупе, наступајући Брезнику наиђоше на елабија одељена непријатељске иешадпје и коњице, и чарка се отноче. Други батаљон Гајиновићев (црвн пук беше предводнпца) заузе вис изнад Филиповца , лево од пута Трн-Брезник, а са 2 чете свог трећег батаљона један камењар с десне стране истог пута. Остале су трупе заустављене док се не рашчисти терен за даље наступање. У томе тренутку а пред Филиповачком механом, пуковнпк Топаловић прпмио је палог о'д Врховно/ Команданта: да се врати у Трн, ако му је могуће, и тамо ће добити опшнран упут за даљи рад, иначе нека застане где је, пикако да не иде Врезнику , него ту где се десно да застане, да се најудобније смести и преко трнске телеграфске стације да јави где се зауставио. Оне речи „никако да не иде Брезнику" можда имају евезе са фактом да је капетан Поиов, који је .са својим одредом пратио моравску дивизију, постао бројно јачи од целе моравске дивизије, јер је добио у помоћ четири хиљаде добровољаца из Враце ') ако се у нашој врховној командн већ знало да ова маса добровољаца јури у помоћ ГЈопову, ношто су се они састали тек 10-ог Нов. V след ове заповести Брховног Команданта вратио је Топаловић своју дпвизију на положај код Брапче, одакле је мислио сутра кренути у одређеноме правцу. Гајиновић са предводницом дивизије забављао је протпвннка до мрака, и остао је на предетражама. Тако је моравска дивизија и 9-ог Новембра заноћнла код Врапчета. Сутра дан, 10 ог Новембра , кад је мајор Т. Ноновић са капетаном Нпколићем и једннм водом другог познва иза-

') ГончевиК 1. с стр. 617