Otadžbina

е Л II В Н И Ц А

шао на место испод кога је иукла Одоровачка равнида и увсрио се да бољег иоложаја за поседање нема од онога. који је синоћ заузео. впдео је да неиријател. поседа нисове који „круже" одоровачку равницу. Како је онај вод коњаника што је био у предстражи ио наредби свог иуковара коњичког спшао у Одоровце, то је г. Поповнћ иослао у предстраже 20 војннка са „старим конаоничким усташем Словићем." Међутим лево од овог тепошког „ положаја" и одреда на њему чула се 10-ог Новембра иушчана борба. Мајор Т. Ноиовнћ, који је „природно" тежио да добије везу са трупама у Ржани и онима десно од њега, послао је два коњаника у Ржану да внди шта је и какав је нсход борбе. Онн су му донели (тек сутра дан) ииемо мајора Марка Милошевића иисано у Ржанн 10-ог Новембра у 9 с. 30 мин. ноћу, у коме јавља: да се налази у „Ржаној" са 1 и ао батаљоном 11-ог иозива, са два тоиа брдска 1 ) и једном четом сталног кадра. Јутрос у 9 сати напали су га Бугари, но иосле дуже и уиорне борбе , одбијени су, те тако он (Марко) и даље остаде у Ржаној. ГЈри свршетку борбе дошао му је у помоћ мајор Аксентије Јовановић са два батаљона , н као старији, примно је од њега команду „онамошње војске на свима положајима." Најзад благодари своме другу што му је јавио „милу" вест да су наши Оливницу узели. и у тој великој радости итд. Ову „вест" о паду Сливнице донео је Тепошком одреду некакав коњаник из Пирота, а мајор Т. Поиовић послао ју је у Ржану, јер је „хтео том леном вешћу да уздигне дух посади Ржанској, од које је . чинн му се . и потпцала сва недаћа." • Као што се види из путовања оног Марковог писма, Ржана беше далеко од Тепоша. Да би ту нразнину попунио, ') Норучик Гаја еа оним иодом остраганске натеријо, кога је мајор 1'. Попопп)! послао у Ржану да уједно руководи и он I два брдека топа вратпо ее 10-ог Иовембра у епоју батчрију, по налогу команданта посаде Ржапске.