Otadžbina

576

с л и в н и ц А

пое.тао је мајор Т. Подовић евоје Пцроћане под командом Милана Илнћа са нужним упутпма и ако су Пироћани гунђали како су они мислили да ће изаћи само пред варош, како нису елутили да ће их „тепати по Тегтошу." А да би затворио и Петрлашки пут који беше са свим отвореи, бацио је једну чету пз своје резерве на вис непосредно испод клика Дисази. „Још ми ваља поменути — вели г. Поповић у свом пом. писму — да је г. потпуковник Јаза Лазаревић са своја два ескадрона данас дошао од Ппрота и улогорио се позади мене на један километар. „Тај смо дан завршили упљенивши на 400 оваца и коза, десетак говеди и на двадесет бугарских коња. Тако смо се могли прилпчно еманциновати од нпротских профијантмагацина." ') „Тога дана ушли су Бугари у село Одоровце." Међутим онај вод коњице којп је у селу Одоровцу „остао" јавио је команданту коњичке бригаде да је о Бугарима само то дознао, да су њихове патроле до блнзу Одороица долазиле, али да у село нису улазиле. Како је „постојало" наређење да се о свему извештавају не само врховна команда него и облпжњн команданти с једне и е друге стране, ради удруженог „дјејствовања", и како коњички бригадир није ништа знао где се којн од команданата находи, то је уинтао врховну команду, и одговор је добио од пуковника Драгашевића помоћника штаба врховног. Тај је одговор писан 10-ог Новембра у 12 сати у по дне у Пироту, и у њему пуковник Драгашевић јавља: да је Марко Милошевић у Ржани према Славињу, дунавска дивизија у Калотпни, Дринска у Невљу, а за остале за сада још не зна. Препоручује му да за своје важније изве-

1 ) Ово је ваљда једнни случај да је наша војска на нишавском војишту „пљенила" стоку за храну, иначе је свуда у непрнјатељској земл.и куиовала све што јој је требало.