Otadžbina

сливница 589 Јозеф, Гндезел, Корвин, Менгес, бугарскн потноручнк Тонев и 20 кнежевих гардиста, како су 8-ог отишли да „здине" једну српску батерију, коју су Срби још 7-ог напустили на једном вису, тачно седам километара од бугарског левог крила. Кад тамо , а Србп баш одвукли те своје напуштене топове. Како то ? Па тако , кад Бугари целу ноћ и цео дан нису хтели да поседну тај положај, Срби се присетили, па се лепо вратплн, н одвукли их „1п а11ег СгетасППсћкеИ" Бога ми г гако је било , то су им оиет причали сељаци. По г. фон Хуну — Попов је ушао у Трн 8-ог Новембра, а Паница је продро истог дана у Србију. Ево шта о њему прича г. фои Хун : „Паница? Ко је, или шта је то Паница? То је човек којп је за време Пловдивске буне био пуковски аудитор, дакле војно-судски чиновник и уједно члан револуционарног одбора. За тим је постао иредседник ратног суда у Софији, а после српског огласа рата капетан и командант оннх Маћедонских добровољаца, о којима сам већ причао, које сам назвао разбојницима и које ћу и од сада звати „разбојничком бригадом" (Кап1)ег1>п§'а(1е). Он је молио за дозвољење да са својим добровољцима оперира у боку и позадини непријатељске војске. Маћедонци су за такво „штрајфкорско" ратовање одлнчан материјал. Паница беше нознат као луда глава, и тако му дозволише, не очекивајући много од његових „операција." Панице нестаде северозападно од Софије, и прође неколико дана , а од Панице ни трага ни гласа. Док тек ето ти три коњаника. Носе писмо и једну кесу. У писму пише да је Паница потукао Србе у неколико бораба, да је многе заробио, много оружје упљенио, и да је северно од Цариброда прешао границу. Знајући да му то нико неће онако тек веровати , он се постарао за доказе, јер кад су ону кесу отворили, покуљаше из ње ђумручки и опшгински печати оних српских села што их је Паница посео. Сада већ нико више није сумњао. Паницина бригада постаде озбнљна ствар и одмах послаше регуларних трупа у помоћ." —