Otadžbina

7)90

С Л II В Н II Ц А

Каква штета што ја и др. Лаза , када смо пред зору 8-ог Новембра, истина но заповести, али тек одступалп. чак у Белу Паланку, ннсмо знали да бегомо од једног (југауског аудитора, .једног војно-судског паиетана П-ге класе. Ја шта ли би урадио наш пуковник Гача, или мој др\г Јоца Давдиш, да је он као војио-судски мајор, отигаао у Ржану да. примп команду од правог мајора Марка Мплогаевића? Од сада, кад год наши ирави официри стану иравпти вицеве о војно-судским офицнрима н њиховом положају у војсци, ови треба да их нодсете на Ржану, јер ту нам је аудитор један, дао такав зорт, да ађутант шумадијске дивизије, кад је дојурио у Пирот да јави да можемо опет заузети Три Уши, ноћу између 7 и 8 ог или бар 8-ог у јутру — нпје у Пироту нашао никога ! Међер извесна фарба на јаци и гапада не сметају баш да човек ипак буде добар, ирави официр ? „После тродневне борбе на Сливници — прича потпуковннк Хунгербилер ') — после толиког лежања у мокрим и блатавим шапчевима, без и какве могућности да се трупе из прве линије смене, осећале су се и бугарске трупе тако јако изнурене да су сада, кад се време пролепгаало , пре свега хтеле да се одморе и ноткрепе. Осем тога бугарска војска имала је јога једну потребу да поврати изгубљени тактички ред. За време борбе, свака потпора која је стигла, употребљена је одмах, и то онде где је највећа нужда била. Тако су се измегаале све тактичке јединице. Сад их је ваљало израздвајати и на ново тактички средити, а за то је требало времена. „Осем тога ваљало је постарати се за храну нових трупа, које непрестано стизаху у помоћ. 7-ог Новембра стпгао је УШ-ми пук. 8- ог Новембра- стигао је У1-ти пук и једна батерија ТТ-ог артиљерпјског пука у Сливннцу. Те су трупе

1 ) 1 ј. с . стр. 130.