Otadžbina

н а ii р е с т 0 Л у

597

— Алп чим изађемо из дркве ето нх опет; оне су као и пси што чекају пред црквом — одговори Валпурга оштро. Мајка је погледа, махну главом иаје стаде блажити. — Веруј ти мени, да људи нису тако зли као што се праве; они миеле да сј богзна како важни кад могу да се љуте и дуре. Али било како му драго, ако не можемо друге натерати да буду добри, можемо бар себе на то приморати! — Нано, дајте ви мени тај штнт од кпше , мени га је лакше носити! рече Ханс; то је био његов начин да пзјавн своје саглашавање са мислима стара-мајке Механџија пројури на колима поред њпх; Ханс га поздрави. али у место одговора чуо је само како механџија пуда бичем. — Тако је — рече Ханс — сад за то што се овај набурио, не морам ја битн зао! Стара-мајка потврди то климнувши нањглавом. У цркви су били на миру и после службе пођоше кући као нахрањени и напојени. Али то нпје нпмало сметало Хансу да у нодне једе као мећава. и он рече — Чпни ми се ка' да газда од Фрајхова може боље да једе: али ће према томе морати и да ради, то вам ја стојим добар ! Ханс је био много весео, али на трешњу се више није пео. У подне дође им у походе доктор са женом. Валпурга стаде показивати госаођи Хедвизи све оне лепе ствари што их је подобијала на двору и госпођа Хедвига није могла довољно да их се нахвали. — Ову лепу хаљину — рече Валпурга — оставићу за овадбу детињу. Никада није сувише рано спрематп прћпју! Доктор бепге донео неколико флаша вина. — Чуо сам — вели — Хансе, да су на те бацилн суво проклество. Како сам ја јеретик то ти могу наточитп!