Otadžbina

598

II А II 1> Е С Т 0 Л У

II он је то врло ревносно радио. Вадпурга се врати са госнођом докторком у собу и донесе једну од оних ббца са сребрном капслом, тто јој је дао личнн лекар Краљев. Доктор Кумиан умео је да отвори боцу. Хвалио .је вино а још више личнога лекара. — Ја к'о веллм — рече Валпурга — да овако одличним гостима који су нам указали толику част, треба да кажемо шта је и како је с нама! Они су поштени људи па неће за сада нпкоме казати! — Право велиш! — рече Ханс, па исприча о Фрајхофу. Доктор и његова жена честиташе им, само им бегае жао да изгубе тако добре л.уде из своје околине. Раздраган вином, Ханс рече: — Господине докторе, је ли дозвољено ? Ви сте унраноузрок нашој срећи, хоћете ли примити од нас један мали поклон ? — Дед да чујем. Колико хиљада форнната хоћеш да потрошинг на то? Ханс утрну од страха. Тако на високо није он мислио. — Ви сте вессо и добар господин, који се радо п:али, рече он, прибравпш се. — Еле, ја ка' мишљах, имам горе у шуми једно три хвата дрва, што сам насекао прошле недеље, па то би хтео да вам довезем пред кућу! -— Учинићу ти љубав да примим. Ја већ видим да ћетц ти постати прави сељачки газда, јер си већ сада добро стегао кесу. Тако и треба, остани само такав! Почасти ове недеље још се увећаше, јер после вечерња дође и г. парох. Он рече да ће сутра у престоницу, па би молио за оно писмо грофици Вилденортској , што му је Валпурга обећала написати. Доктор Кумиан прсну у смеј и гласно смејући се рече: — Зар? Височајша грофица Вилденортск^ твоја је прнјатељица, и г. парох жели да.... —-