Otadžbina

014

Н А II Р Е С Т 0 Л У

Сви са чамца погледаше на ону страну, на ону тачку која се таласаше час на више час на ниже и која одиста изгледаше као људско лице, које се час појављивало а часг га нестане. Сви се укочише и Ханс поче трљати очи. Неше л' то машта нл' Јгстина ? Њему се учиии да је оно Есгерино лице, што се иомоли из воде па га оиет нестаде. Оио је плнвало полако све даље па онда са свим потону. — Није то пншта -— рече Балнурга — није то нпшта; не дамо ми да нам покваре нашу срећу и радост ! — Тп сн прави глупак — рече један лађар другоме — та оно је мртав гавран мли друга каква тица што јеиливала на води. Како се може такво што рећи ? — дода за тим полако — ако сада добијемо рђаву напојницу, ти си крпв. Како су ови нресрећни, ми бн без твоје глупости добили цео талпр. Вндшп како Ханс чепрка по кеси, тражн што ситио, за то си ти крив ! II доиста Ханс беше, не знајућн ни сам за што, нзвадио кесу иа тражн нешто у њој. Он беше збуњен од онога што је видео.... .јер оно беше истина.... ама ваљда онет нећебити... па зар бам данас када је све било и прошло, ' када је све опропггено... а он и нема ннкакве кривице ! Да бн дошао к себи стаде бројати паре. Чим је у томеуспео, он беше опет присебан. Он устуци весло лађару, на стаде кредом рачунати нешто на дасцп на којој је седео, али брзо избриса рачун. — Ево н друге обале — рече Ханс кад подиже главу и скиде шешнр — сада ћемо бптн преко ! Ја већ вндим кола п коње, видим ујка ГГеру, видим наш плавп орман! — Госноде ! —- викну Валпурга и весло се укочн у њеним рукама — Господе, ко је оно тамо , она нрнлпка ? Могу се заклети да сам отоич певајући помншљала, да нае нешто моја добра грофица Ирма може впдетн овако све заједпо на чамцу. Она би била сретна да нас овако видп. И сада ми се учпни, као да баш она....