Otadžbina

616

Г У Ч Н II Р А Д

Немачку и Шведску, некодико вредннх учитеља, те да проуче наставу из ручнога рада, п да се добро спреме за наставннке из тога предмета. То би могло министарство да учини још летос, јер се летос баш отвара у Лајпцигу први учитељски семинар за ручни рад и)>и>1. бсн само ограничсн број. Течај јс походило иреко 20 учитеља. Многи нису могли битн нримљени због недостатка у простору. Је ли било и учитеља са стране, сем бочких и у опште аустриских, не анамо посигурно. Треће је место Лајпциг. У Лајпцигу су летое држана два течаја, свкки по месец дана (од 1—31 јула, к од 1—31 аигуета). Течаји су намељени за немачке учитсље, али су и странци добро дошли. На ова два летошња течаја дошло је 60 учитеља — на ирви 27, а на други 33. Од ових 60, н>их 13 било је из Аустрије, махом из Чешке и Моравске. Многи од ових су хтели у Беч, ал није више било места. II у Лајпцигу, као и у Швајцарекој, држе се већ од некодико година летн>и месечни течаји за учитеље г/зван Лајицига. Сем ових летњих месечних течајева, држе се у Лајпцигу сваке године по два иолугодишња течаја, којн су намењени за лајнцишке учитеље; али су и странци врло радо примљени (међу којима је и писац ових редова). — У месечним теча.јевима се ради V радионици свакога дана по5 — 8 сати, а два иута недељно се држе теориска предаваља. У полугодишњим течајевима ради се само средом и суботом од 3—7 сати после подне. У летошњим месечним течајима били су заетупљени ови предмети : >ра/јење ствари од круте и шарене артије и леака (РаррагЂек), столарство, и резање у драету (НоГгаскпМгегег); у полугодишн.им течајима су још и ови предмети: радови од метала, и моделисаи>е. Њес у III ведској четврто је место, где је овога лета држан течај из ручнога рада за учитеље. Овај еу течај походили и многи наставници са стране, међу којима и 19 изасланина Италијанске владе. У Њесу се држи годишње по ает течајева за учитеље. Сваки траје шест недеља. То је завод искључиво ба спрему учитеља из ручног рада, а нодигао га је иеки богат шведски трговац за спомен својој прем-нудој жени. (Наши богаташи мог.ти би се угледати иа овога паметног Шведца, па да не троше хиљаде на надгробне куле и камеље, јер „од камена ником ни камена/ а живи споменик једини је нрави споменик!) Њески завод служи данас целом свету као угледни завод у овом ног.теду. У љему се учи у главноме арерада дрвета , и то на пачин врло савршен. и за школу методски удешен (Види „Ручни рад у мушкој школи" I. 1886, стр. 50 н 51.) — Директор овога завода, Саломон, смера, да од сад V — због слабости — држп само 4 течаја годишн.е, сваки опет по 6 педеља. Италијансна је влада изаслала летос у јулу месецу — као шго горе напоменусмо — 19 лица, да проуче ствар ручнога рада у мушкој школи. Ова се ексаедиција састојала ш 4 дкректора (учитељских школа?), 9 арофесора, хлавног иншаектора основних школа у Риму, иоучитеља, Предводник је био проФссор Адолфо Пик из Рима, који влада немачким и шведским језиком. У експедицији заступлЈено је 1-5 најзнатнијих италијанских места: Рим, Неанољ, Флоренција, Падуа, Ђенова, Милано и т. д. Ексаедиција је 1Ц )во свратилау Цирих, те ирегледала твајцарске школске радионпце у Ци-