Otadžbina

КАРАЂОРЂЕ И РУСИЈА

631

и интриге многих дворова, особихо Отоманске Порте, која Ке се увек трудити да тамо увуче Грка фанарнота, на што Срби ни у каквом облику не могу нристати. И аустр. двор би много интриговао са своје стране. Према томе руски двор имао би с тим грдне кубуре. Особито имам рећи о васпитаљу Карађорђевог сина; ако му се улије приврженост Русији , он, наследивши свог ода, може бити користан нашој отаџбини. Но при свем том ваља у Србији установити савет, у коме ће књаз бити председник и у коме ће моћи заседавати руски конзул или агенат у свима случајевима у којима то затреба. Овај ће обуздавати самовласт књажеву и уздржавати га од сваког поступка, који би био нротиван интересима Русије. Ова тачка не може бити пријатна Аустрији и за то изгледа да би потребно било да и француски двор заједно са Њ. Имп. Величанством прими на се гарантовање Србије и њеног новог устава; онда би се аустријски двор морао уздржати од сваких даљих интрига, јер би се морао бојати да не расрди противу себе оба Имиератора. Чак би и француски агент могао , барабар с руским, заседавати у савету. Порти сб може допустити да има свога агента у Видину , где би били и секретари горепоменутих агената; у важним пословима агентн царских дворова могли би ићи у Видин, где би са турским пуномоћником састављали комитет, који би решавао о свима питањима, што би се тицала и Србије и Порте и општега мира. Овим начином као да ће се моћи и владалац одржавати у грапицама његове надлежности. Када би се помигаљало на руски гарнизон у Веограду, натонеби Порта никада пристала, аустријски двор би закукао, а сумњам да би п француски на то пристао. Неопходно је нужно да се гарнизони саставе од самих Срба, које ваља формирати у регуларне батаљоне, а руски би им двор дао официре, међу њима и артиљеријске и енжењерске, који би узели отпуст из руске војске, иа би као бајаги по својој вољи стунили у српску ■ службу. Сви градови у Србији треба да 6УДУ У орпској власти са српским гарнизонима , само ће им