Otadžbina

КАРАЂОРЂЕ И РУСИЈА

633

хранитељке и самога Цариграда. Истина трговина Дунавом ће се опет отворити, и трговачки уговор ће се обновити, и нрема томе они ће моћи овде набавл.атп храну, а.ш само за новад, куновином, и тако то им не може накнадити губитак. С тога одредба о данку у храни мислим да ће нриволети Турке, да што скорије пристану да нам уступе границу на Дунаву. 0 иорезама Под Турцима свака је породица плаћала годишње по 40 гроша; таквих је иородица било двадесет хиљада , сада се тај број удвостручио. Осем тога мушкарци од осме године старости на више илаћали су по 3 гроша; осем тога узимат је десетак од свију усева и од винограда, од стоке по две паре на грло; ђумруци сада носе 80.000 гроша за то што су их поглавари узели под закуп, а под Турцима су носилп два пута толико. Од како је устанак народ је давао сваке године десетак од усева, само један пут у општој нужди иокупљено је од њега до пола милиона гроша и дванаеста овца или коза ради војске. Ако Русија одреди какве ће бити дажбине, учиниће се народу једна непријатноет; ио моме мишљењу боље је оставити књазу и сенату да установе порезе, па да ишту одобрење од свеавгустјејшег заштитника Србије. Ако још Русија одреди, да ни књаз нити и ко други не може употребитп народ да му кулучи, онда ће Срби то сматрати као највећу милост, коју им је Русија даровала, а порезе ће сматрати као дажбине које им је сопствени књаз са владом наметнуо. Једино кулук за грађење путева, мостова и т. д. ваља да остане. Ова је земља врло плодна, богата шумама и стоком и услед тога може у миру плаћати без и какве тешкоће велике порезе, за то их, односно порезе у новцу, не треба смањивати више него за једну трећину спрам оних, које су плаћали Турцима.