Otadžbina

књижквни пркглкд

кад већ морадох у једноме раду његовом ! ) где говорн о „цриродној сировини" новероватн му да има и — неариродпе ; али не могу, мимо све добре воље, веровати му да је „загдедао нарад" те школоване интелнгенције наше. Да је то еамо иокушао, пстакло би му се на првом кораку питање : шта су кривн сви лекари што један ..Ескулаповић" не гиеда св'Л\а посла, него тражи књижевне „лаворике" на туђем пољу; а да је то учинио нашао би, како је од постанка српске државе , на до данас, свакн нокрет у популарнолекарској књижевности на западу, од Хуфеландове Макробиотике, па до монументална дела Рајхова, обележена у нашој књижевностп скоро у исто доба; нашао би, како је од Ј. Стејића од негда, па до М. Васића од јуче 2 ) без мало свакн лекар Србин расправљао ,.п\тем штамне" хигијенска нптања за народ, и пружао мупоуке, да поправи свој физички положај и своје здравствено стање. Да је г. К. завирио само у — библиографију, стекао би уверење, како је го поље брижљиво обделавано, а не „птсто" и уздржао бисе мимо све „грчине" своје, данаппше „сграховито пусго," тетпме данаваља сумњу на себе, да ни то није учинио, а то ли д;г је „р«д загледао.'' Одиста чудновата појава! У српској је књижевности читава гомила популарно лекарских радова, који су у прву руку — разуме се — намењенп онпм спроводним жицама просветног апарата државног, што се зову наставници, а г. К., наставник српскога света, не види је ! Може ли „грчина" битп тако јака да наведе човека писца, да навалице зажмурп испред те гомиле књига, које тгознаје? Сумњам у корист г. К. и ако сам као „практичан лекар" убе1)вн, да се у грчинп могу извршпти п самоубпдачка дела.... Кад опазим'1. како су наши „мислени" ппсци у — недоумљењу о овоме популарном раду лекарском, шта нам је вајда и номињатп друштвено-лекарски „Архив" где је нодожен стручно лекарски рад у тешњем*смислу. Не може се захтевати, да г. К. води рачуна о њему, кад се опази , да не познаје нн онај који би као наставник требао да познаје. Верујем да г. К. мисли; шта више склоњен сам да верујем, да много смишља и — од сваке руке, адп. ако сумњам да много чита, то бнва с тога. што „путем штампе" тврди нешто, што најбоље побија — сама штампа, а то је : да су лекари, не "Изузев ни !) Види „Отаџбина" ев. 65, стр. 104.

2 ) Види „Одјек" од 2 Августа о. г. <5р. 78.