Otadžbina

КЊИЖКВЕИ ПРЕГЛЕД

663

Ко би иза овега овога посумњао, да писцу „школоваља", ирипада заслуга, што је ту скоро преуређена средња и учитељска школа, а учено друштво авансовало за Академију? То је чиста и несумњива последица „разумљива говора" пишчева с оним „боннцима у мрачној уџерици" који су давна изгледали те реорганизације. Па није ли то најјаснији знак. да нам се одиста „не номера памет јаким ударом сливничким", кад се на овакве радове у Србији, „готово нико" не обазире, и ако се то „на шпроко и надугачко чинило у свима српско-хрватскпм листовима у Аустро Угарској ?" Шта вреди све то, што је г. Кујунџић »Тћа^епсЈигзМд«; што је њиме овладао »Кеогдапка^шпзтсиЉ« кад се његова одлука. „да остави трага своме мипистровању" ишчаурила тек пз редова г. К.-све књиге „Школовање у Србији ?" А што је тај деложудни мннистар извео ту реорганизацију ^„дубином једнога журналисте" који не разбира за људе, што боље знају — не мари ништа: и за то маЛо „журналистичке реорганизације" , слава припада њему самоме" за то што је министар, а не једноме скромном професору г , који га је на то нагнао , и који би га, — да га је само упитао — уздржао од „слабе", да дозволи профееорима гимназијским давати — приватне часове.... II на такав рад. који нам нравога нокретача реорганизације показује прстом ..готово нико" да се не обазре у нас! Нп је ли то необорив доказ, да нам Сливница одиста није „памет номерила?" Истина „Отаџбина" је доиела нешто крптике о том раду , али то је само ..каотичан рад" неког нрофаног ..Ескулаповпћа" који пати од „класичарских халукцинација", јер је „најогневитији" застуииик једне будалаштине — „религиске и класичне наставе 1 "); човек који неће пи у једну партију, да би „умостно" свима а нарочито „читавој партији владиној", те да бн се дошло до катедре велике школе, коју је сам напустио, и тако се докопао — мањих доходака, но што их има као „неирослављени лекар..." Истпна се писац „школовања" скромно опире од своје големе заслуге за реорганизацију наншх школа, усгупајући, да се „елучајним стицајем прилика" дош.то до ње , и да бп оп „ могао ки,1 би хтео и , реформе у школи приписати своме „Школовању", —• али то скромно опирање од заслужене хвале не могу му одобрити „мислепи људи", кад виде, како му хрватско-словенски листови Аустро-Угарске одају неокрњену хвалу, што је у својој књизп свео народну паставу у Србији а рсп рге8 на нулу. ') II то вели један проФесор београдске гимназије исте године, када новосадеки му колега (Др. Дера; нише у годишњем извештају гимнапијском — латинеку расправу о песмама Анакреоновим.