Otadžbina

XIV

српска, али цвет народа српског, који се на тој надежди као на сунду крепио, развијао и светлио. Па онда Милога, млад јунак који горе огњем вериости и љубави ирема своме господару и ирема отаџбини својој, који чисгим својим срцем дркти од жудње, да докаже колико их љуби, мора да чује из уста свога господара, који је њему и више него госнодар, и више него отац, који је њему као светац неки, мора да чује да је издајица! Оваква једна тешка рана само ее смрћу лечи. Загазити у смртоносне таласе турске војске, допрети до самог султана, и усред његових везира, наша и делија, убити га, то је .једна одважност, којој равне нема и која светлошћу својом покрива и ону сенку што на Милоша пада од руке, коју му султан на целивање иружа. Није ли све то племенитост пуна трагичности ?! Не само дакле смрг два цара, не само погибија једне велике јуначке војске, не само беспримерно јунаштво једног Обилпћа, негојош нарочкто трагичне прилшге, у којима се све то десило, учиниле су и морале су учинити дубок и неизгладљив утисак у дугау народа српеког. Косово је једна велика трагедија, у којој је и најмањи статисг јунак, који сузе свога родољубивог огорчења покрива крвљу срца свога. Оно је .једна велика трагедија. у којој се у последњем тренутку јавља неми повереник вечне нромисли, ледена и немилостивна Фаталност, да хладно погледа на трапшо .дело своје. Ако је то божанство икада имало бар једну једиту сузу, ако је оно могло икада да уздахне, оно Ј е Т У једину своју сузу пустило, да иадне на гроб кнеза Лазара, и тај једини свој уздах пуегило да као тихи поветарац нровеје пољем косовским, и целива хладна чела срискпх јунака, који 'гако славно номреше „за крст часни и веру хришћанску." И још је неко целивао чела косовских јунака. То је дух народа српског, геније његов, вила народа сриског. Погибија косовска посгала је слава народа српског. Храбросг, којом су Л.азар, Милош и други јунаци косовски у смрг легели, дивне је леноте, досгојна да се један јуначан народ њоме кроз векове и у колу јуначних народа поноси. И заисгаје се на Косову огворио непресахњив извор за понос пародни. Више него језик, јаче него