Otadžbina

дрква, гај поное везује све Србе у#дан народ. Пример родољубља и јунаштва косовског, запајао је све нараштаје народне осећањем дужностл према отаџбини. Слава косовских јунака трептала је као сјајна звезда у оној тамној ноћи од скоро пет сготина година, кроз коју је народ српеки морао да прође. Вила са Еосова чувала, је да се кандило народних надања на самосгални живот не угаси. Може се у неку руку казати да се битка, прихваћена Лазарем на Косову, настављала у растројеним четама по свим земљама српским. Народ ју је настављао и у ХМ-ом и у ХУП-ом п у XVIII-ом веку, кад год је многобројним устанцима својим покушавао да елободу себи врати. Није било борбе за Слободу а кадате борбе није било!? — у којој духови косовеких јунака ниеу учествовали. Од Еосова се почиње нова историја Србије, историја великих искушења, дуге иатње, непрекидне борбе и неугасне славе. Тамо је њен дентар народног уједињења. На косовском извору славе гасили су жеђ своју јунади црногореки у страшној борби у кршевима сво.јим. На Еосово су мислили мученици Еочине Ерајине. Дахом са Еосова дисао је Еарађорђе, а Обреновићи су ставили Еосово у штит свога дома. Ми га љубимо и ми га славимо. Ми га благосиљемо, јер из цвета јуначког, који је на Еосову покошен, изникао је цвет народног поноса. Ми га благосиљемо, јер спомен на јунаке косовске држао нас је, храбрио нас, учио нае и водио нас, јер је он покретао срца свију нараштаја на истрајну борбу, јер је он допринео, зиатно допринео, да данас након -500 година бар две српске земље, у слободи и у независносги, еа сузом захвалности и са срцем препуним нада, могу да чине спомен битци косовској п да узвикну: Слава јунацима, косовским!