Otadžbina

XVII

настале, — треба све оно знати, што је на решење битке утицало. Ннје довољно изложити саму битку, па да се њена вредносг и решење може да појми. Ва.т>а знати млоге догађаје који су јој предходили, млоге узроке који су је изазвали, те да се може разумети и зашто се гако битка завршила. Битка косовска спада можда међу јединствене у целој рагној историји ц по своме значају, и ио последицама, па и по томе, што у њој оба врховна команданта, — оба владаоца гину на бојитпту. На Еосову борило се је хришћанетво са мухамеда-нством. крст са полумесепом. питома Европа са Фанатичком Азијом, а не само Србија с Отоманијом. Она је решавала: или остапак Турака у Европи, или даљи опстанак српске државе; обоје нпје могло и даље једно норед другог да постоји. Кад ужасни оркап узбурка сиње море и бесни вали почну грувати о тврду обалу : или се ломе таласи о чврсту стену, кли се рупш обала. Огромна отоманска лавина евалила се је са азијских планпна у Европу, рушећн пред собом све препоне на које је наилазила : српска држава бпла је на томе путу снажна брана, о коју је лавина ударила са свом снагом, или да је сруши, или да се раздроби. То је био природан процес историјских догађаја, који је неминовно морао да наступи. За то, пре него што приступимо излагању саме косовске битке, да видимо шта јој је претходило ? „Турци" су сишли са плаппне Алтаја (Златице) у втше племена и Перси су их тако крстилп. а њихову земљу назвали „Туркестан". Примили су веру мухамеданску 965 године по Христу. Од 1288 године Турци изалазе на светску позорницу у околини вароши Сегуда у Малој Азији. Поглавица у то време био је Осман, по коме је н цео народ прозван „Османлије" или „Отомани". Његов син Оркан око 1327 год, већ је шиљао помоћ грчкоме цару Андронику, а око 1330 устројио ,је прву стајаКу војску, у којој је војнику дневна нлаћа била 25 пара динарски. и која је била увек на расположењу владаоца. 0ТАЏБ1ША КЊ. XXII СВ. 88 Б