Otadžbina

XVIII

Турци су на иозив разних грчких владара, узурпатора царских, прелазиди вмпе иута у Европу као савезници, и у тим борбама дошли су у сукоб са ерпском војском код вароши Димотике (1352), и одржали победу. Али 1356 године Орканов сип Оулејман нређе по евоме властитом нахођењу нреко Дарданела и заузе варошицу Зимпу, а идуће године и Галшоље. Еад су Турци као завојевачи стали били ногом на европско земљшпте, нашег великог цара Душана већ не беше међу живима. Он беше пре године дана преминуо (20 Декембра 1355), у сред експедеције, којомје био наумио, да довршп освојење грчкога царства, и да затвори прелаз Турцима у Европу. И доиста, да је Душан дуже поживео, више је него извесно, да Турци у Европу не би за његова живота прешли, нити би се но његовој смрти све оно догодило, гато је на велику нашу жалост и несрећу настало било. Силни Душан раширив нагло своју државу, имао је много тетаких задатака и политичких и административних да решава; имао је веома. млоге препоне да савлађује, те да српску царевину учврсти II ОДрЖИ. С поља имао је млоге непријатеље : на северу Угре и покатоличену Босну ; на југу Грке и из Азије наваљујуће Турке. V земљи имао је разне народности, а нарочито млоге скоро завојеване Грке, којима је неновољно било ново стање ; млогу незадовољну властелу, којима је повластице од порекла ограннчио законом, приличну завист старе наследне властеле спрам нове која је у виду чиновнигатва, а по личннм заслугама, добијала велика и права и повластице. Да спољна питања ублажи, прибегавао је Душан разним савезима, а приближавао се и папама, па једаред и Турцима; да унутрашње стање земље у ред доведе, давао је иовластице Грцима, примио у г.гавном грчку администрацију земље, поделио је у области, које је дао на управљање или евојим сродницима или заслуженим ратницима (преко 14). Све је то проницавајући ум и чврста рука силнога Душана могла да савлађује и у реду да одржава ; али чим престаде да