Otadžbina

}• Родолу (звани „Љутица" у народннм песмама), Драгаш н Косгадин, (синовн Дејанови) у Велблужду (данашњи Ћустендил) и Краљевић Марко, син Вукашлнов у Прилепу, посташе васали Муратови. Мећутим цар Урош премину, а у осталим деловима Душанове царевине појављују се: Лазар ХребељановуК са зетом Вуком Бранковићем у данашњо.ј Србији са Косовим пољем, Подр:шом и Мегохијом ; Стефан Твртко ЕотромановиК у Босни са Хумом; а Балшићи у Зети са делом Арбаније. Такв<> је бпло стање срнске царевине и на нолуосЈрову у времену, када излази на историјску позорницу Кнез Лазар, као др;кавно средиште српскога народа. Лазарева држава бејаше за трећину већа просторијом од данашње Краљевине Србије, (нерачунећи Зету и Приморје): а представљаше једва седми до шести део некадање Душанове царевине. Турцн су у самој Бвроии раеполагали са два пуга толиком просторијом и народом, као шго бејаше тадања Србија, а још једанпут толике земље беху њихови васалн, који су им војну помоћ давали; Грчки цар Палеолог и Бугарски Шишман илаћаху им данак. То је било политичко стање Срба и Турака, т. ј. величина њихових држава. Али, да би се и њихова снага могла правилно да цени, па дакле и резулгати, који су из те њихове борбе следовали, ваља знати и њихову снагу, с којом су у то време располагали, а то су - њихове во.јске. јер су оне решавале државну еудбину на пољу Косову. Турска војска — по Т. Докзи — под Османом састојала се је из добровољаца, који се искуиљаху, у време похода, а по свршегку рата вра^аху се својим куЈама. Служба је вршена на коњима и звали су се Акинџч, што значи курири или високи борци. Сваки је био одевен и наоружан по своме нахођењу. а 1:екупљаху се у месгима, где се нахођаху управници земље. За владавине Орканове његов брат, везир Алаедин, обраги волику пажњу на војску. Даде јој одело једно за свако племе, н ударп темељ стајаћој војсци, устројењем једне врсте пешадије,