Otadžbina

XIX

куца ово велико срце, наступише нереди и несреће у његовој нросграној царевнни. На престолу деветнајеетогодишњи владалац без искусгва п ауторитега, (и народ га вове ,,нејаки"' Урош); — с поља наваљују Угри и Грци с Турцима ; а у земљи се отимаху великаши о госноство и власт. Онда, кад је требало највише чврстиие и памети, у томе тренуту било је у нашој царевини највише нереда и неслоге. Је ли дакле чудо шго су Турци, етавгаи једанпут чврстом ногом на Валканско полуострво, као олуја ширили по њему своја зивојевања. Грчко царство изумираше, а снажие Душанове мигаице не бејаше, да им стане на пут. Вукапшн, Оинигаа, Алтомановић, Валгаа и Дазар Хребељановић грабљаху жупе и варшнп, које је нре могао који да дохвати, па ее у томе и међусобно ■бораху. Угри с Босном освајаху на северу, а Грци е Турцима на југу заузимаху ерпске земље. То је била елпка наше земље и државе за свих 15 година носле емрги Душанове. 1360 године по смрти Оркановој поетаје турским султаном влаетољубиви Мурат, који загече велику и добро уређену во.јеку, па настави одма освајања у Европи. Како у Србији тако и у Цариграду и у Бугарекој беху раздори, и Мурат ДО 1365, врло лако освоји све до Балкана на северу, до Маркових врата на 'западу, а до Црнога Мора на иетоку, тако, да се грчко царство сведе на само полуострово Византију. Овоју преетоницу европеку намести Мурат у Једрену (Адријанопољу), које освоји 1362 године. Кад Турци у томе налетању ударигае и на Угљешине земље, који сголовагае у Серу (Оерезу), тек тада Вукапшн осети велпку опасноег, која му с те стране прећагае, напуети унутрагања трвења, и пође с братом деспотом Угљегаом против Турака, нотуче их у једном боју, али 26 Септембра 1371 године, у ноћном «'оју код Чрномена, буду препаднути од Турака. ерпска војска унигатена, а оба брага Мрњавчевића остају на бојишту. Поеле ове несрећне битке по Србе, Турци нагло и олак^ освоје еву Маћедонију и допру до Јенице — Вардара. Богдан