Otadžbina

XXIII

Мурат је обратио нарочиту пажљу на заставе и даде им дрвент боју, за разлику од других, које су поетајле. Са гако организованом во.јном еилом, а ко,ја бејаше још и Фанатична и одушевљена, ударио је частољубиви Мурат на балканске државе и ругаио их једну за другом. А каква бејаше Сриска војска у то време ? На то нитање веома тешко је одговорити тако детаљено и поуздано. Дугаановим закоником није прописано, који је у држави обвезан био да даје војника и да војује, нити како је била уређена војска.. Српска држава у своме војном уређењу, као и у државном и друштвеном, угледала се на Византију и Италију, јер је с њима била у додиру. Нарочито је наоружање војске било вргаено преко трговачких република Дубровника и Млетака 1 , па с тога су српски владаоци вазда одржавали добре односе с њима. Властела (велика и мала) била је обвезана да војује и да доводи војнике према величини својих баштина или пронија. Багатине су биле нарочито оптерећене дужногаћу војевања, и за то су биле ослобођене поданака и работа, а давале су само извесан прирез". Држи се, да су сви себри 3 , били обвезани да војују, а властела и властеличнћи, били су коњица. Само црквенски људи били су ослобођени од војевања 4 . Властела је држала војску за свој рачун и владаоци нису могли с њом раснолагати по свом нахођењу. Али не зна се ннгата, каква је била обвеза власгеле у војној служби, и који је број војника, према својој бапггини или пронији, дужан био сваки да поведе у бој, као гато је то код Турака било. Како је пак велика властела имала огромне повлаГодишњица VI, 10. 2 , Баштина је наслелно, а проннја личпо добро, лобивено за заслуге на уживање без наследства и свију других права у ралу и прнходу, које су имаде баштине. Проније су биле раширене више на граници и у освојеним ооластима, а баштине у срелишним народним земљама. То је била ноза и стара властела. (I Глас академије наука, стр. 39, 4 9, и 59. 3 , Не привилегисана класа држављана, гле спадаху меропси и отроци. 4 , II. Срећковића Историја, II, 907.