Otadžbina

XXVI

Прилика се на скоро указа. Алаедин кнез Караманије у Малој Азији, бојећи се од наглог увеличавања Муратове силе, устаде против њега. И Мурат полети са европском војском у Азију па поведе са собом и српски помоћни одред од 2000 коњаника. За време опсаде Кутаје престонице Алаединове, Орби, који беху већинои из властелинских породица, презираху варваре и не хтедну послушати неку Муратову заповест. Због тога Мурат многе жестоко казни, а главне кривце и погуби. Ово до срца заболе Орбе, па кад се у отаџбину повратише, ночну у народу сејати мржњу и освету иротив Турака, доказујући, да нису бољи јунаци од Срба, и да је стидно да им српски народ буде потчињен. Кнез Лазар можда је знао, да још није способан да с Турцима води одлучан раг; али ова осветна струја у народу нагна га да убрза ратну спрему. Пре свега он се обрати суседима : Отевану Твртку босанском краљу, и Шишману бугарском владаоцу, и закључе савез за борбу с Турцима, пошто су увидели, да је сваки од њих посебице слабији од Турака. Мурат сазна за ове спреме, и као способаи ратник, а на челу добро организоване и многобројне војске, није чекао, да га савезнпци за.једнички наиадну, него са свом силом удари на њих поједине. Први је на удару био Шишман, па је он нрви и искусио последице овог мудрог Муратовог ратног плана. Мурат пошље напред великог везира Али-Пашу са 30.000 људи, а за њим и сам се упути са главнином своје војске. Алипаша освоји Трново и у Ннкопољу заробн ПТишмана, кога пошље султану. Тако цела Бугарска би ногажена и савезннци изгубише у њој скоро трећину своје снаге. То је било у јесен 1388 године. Док се ово у Бугарској догађало, кнез Лазар није стајао скрштених руку. Он пошље јуначкога војводу Димитрија Војиновића, те од Турака освоји Пирог, а вероватно је, да је у то време и Нига повраћен био. Али-пагаа ногаље Јакгаи-бега (сина