Otadžbina

XXVII

Тимургаша беглербега) еа 10—15000 вој. да Пирот отме од Србаља, што он и учини. Енез Лазар пошље помоћ да се Иг.рот поврати, јер га ематраше као врата за своју државу, а нарочито беше наредио, да се у клиеури пресече Турцима одступница. Ади Јакши бег, по добивеном налогу, зараније повуче се Сошији, пошто је пиротски град порушио. Док се то догађало настунила је јесен, р. Марица се изли, и не бејаше угодно за кретање великих војсака. Нешто због ових прилика, а можда још више за то, пгго је Мурат налазио, да за рат са Србијом треба већу војеку, он прекиде даље операције; али се у пролеће 1389 поврати у Европу, да започето дело до краја изведе. Пошто је искупио у Пловдиву своје азијске и европске трупе, као и све помоћне одреде својих васала, нарочито из Азије, (Караманије, Еермијана, Сарукана, Ментече, Аидина, Еараси, Теке, Хамид и др), крете се Мурат на челу једне ужасне војске у Мају иротив кнеза Лазара и његове Србије. Туреки историк Нешрија казује, да је трећи дан стигао у Ихтиманеку равницу и ту три дана пробавио. Овде му се с војеком придружи сирачки кнез (Сараџа 1 ). Ту је држан савет којим путем да се даље наступа, да ли десним, који води преко СоФије, али и кроз неке клисуре док не избије код Пнрота; или левим, који води Илиџама (Ћустендил-бањи). Људи сирачкога кнеза, као познати земљиштем, рекоше, да је боље левим путем, јер нема толиких планина, што и други познаваоци предела потврдише, п Мурат усвоји. Из Ихтимана окрете лево аоред Самокова и трећи дан стиже у Аладинску равницу, јужно од Радомира, гдеје се два дана одмарао, и где је дошао васал ћустендилски Еостадин син Дејанов, са својом војском. После два дана етиже Илиџама, т. ј. Еустендилу (стар. Велблужду), где столоваше Еостадин. и који Мурата и војску му тако обдари и угости, да је, но турским иеторицима „текло

Љ. Корачевић мисли, да је то видински владалац Јован Срацимир или. Страшимпр.