Otadžbina

XXVIII

млеко и мед." Ту иридођу и околни кнезови и приклоне се султану. Пошто је се у Ђустендилу добро ирочастио крене се и дође у Улу-ову (велико ноље), одакле нареди опрезу и посла Евренос-бега (потурченог Грка), да пред војском проматра и прибира веети. Из Улуове доспе у Ератово, где неколико дана пробави, и где су му дошли срнски посланици (поклисари), да у име кнеза Лазара изјаве, да му он одриче даље данак и објављује му рат. Туреки историк Хаирула-Е®енди наводи, да је српски лосланик бко миого понссит, и кад му је султан показао своју силну војску, да га застраши, он је одговорио ; „Војска је отоманска многобројна али је иагаа јога већа, а сем тога, ми имамо 5000 оклопника, који су сами довољни, да се с вагаом војском боре. 1 " Тај охоли говор и самопоуздање забрину и наљути султана, и хтеде их погубити, само гато беху поклксари опрости им живот, Међутим етари Евренос бег са 40 коњаника проматрагае до Скопља, где ухвати неколико Срба и од њих сазнаде, да се Срби налазе на Еосову. Због те вести Мурат нареди кретање своје војске у нанред преко Еуманова, али не хтеде на Скопље и кроз Еачанички теснац, него окрете северу преко Црне Планине (Еарадага). Евренос-бега и Јигит-пагау изагаље пред војском да чисти земљиште од непријагеља и заузме теснаце. Ту на водомеђи планинској, по свој прилици око града Прешева," где у близини бејаше гравица Лазареве државе, догодише се први судари са Србима, По туреким историцима и Срби беху изаслали проматраче а сем тога и Прешево имађаше ваљда посаду, те Турци издржаше једну борбу пре него што уђоше у Србију. Са Црие планине сиђе турска војека р. Моравици и пређе је у 6 одреда један за другим са развијеним заставама, свирком 1 Т. Докза. 2 Годишњица III, 303.