Otadžbina

Војске непријатељске беху једна другој на погледу, да видимо шга се у једном и другом врховном штабу у то време радило? И Турци и Срби, но нричању, држали су ратни саввт те да реше, шта да се ради. У Турској војсци, Мурат са сином Бајазитол одма изађе у проматрање, и са једне надвишавајуће тачке посматраше српску војску. Влаћани зраци залазећег сунца одбијаху се о сјајне оклопе, шлемове и штитове српских оклопника, н углед њихов задаваше Мурату велики сграх. Он виде да су Орби спремни за бој, и да му нредсгоји ужасна битка. Још кад пред вече поче да дува са срнске стране ветар, који турској војсци носаше прах у очи, Мурат се много забрину. Кад се врати у стан позва све команданте на ратни савет. Ту беху оба његова сина: Јакуб и Бајазит (назван Илдерим од боја Кутајског), велики везир Али-паша, беглер-бег Тимурташ, Евренос-бег, Ајне бег, Саруџи паша, Јакши-бег , Валабан, Јигит-наша и други. Саветовање је било, шта да се ради и како да се посгроји борни поредак за нредстојећу битку ? Више члаиова савета изјави, да би требало пред Фронтом ноставити камиле, те да послуже као заклон за стрелце. Томе беху противни Вајазит и Тимурташ: први наводећи да је то стидно за Мусломане ; а други из војне иредосторожноети, да се камиле не поплаше, па оне еаме могу да доведу у неред њихову војску. С тога се од те намере одустаде, и усвоји се уобичајени борни поредак, који је био еледећи: У центруму Мурат са евојом гардом (4 буљука); а ту беху Јеничери и Силихдари. Уза султана остаде Евренос-бег нознавајући добро тактику хршнћанеке војеке. Десном крилу бејаше командант принц Вајазит , иотпомогнут великим везиром Али-пашом. Ту су биле румелијске труне Азеб и Сипах. Левим крилом командовао је принц Јакуб, а под њим беху Ајне-бег и Саруџе паша са азијеким трупама. Мурат се сву ноћ молио пророку, а нред зору поиусти и ветар, који Турцима у очи дуваше. —