Otadžbina

XXXI

И Срби у очи бигке саветовали су се гата и како да се радн. Поред киеза Лазара били су од зиагнијих војвода, по историским податцима следећи: Влатко Вуковић, кога је краљ Тнртко с војском у иомоћ послао; Вук Бранковић, Милош Обилић, Димитрије Војихновић, Стеван Мусић сестрић кнеза Аазара, Павле Орловић војвода руднички, 1 војвода Крајимир Оливеровић ii други. Народна традиција и песме увршћују јога у борце на Косову : Југ-Вогдана са синовима, Страхинића бана зега кнежевог, и војводе Милана Топличанина и Ивана Косанчића. Бнло је увиђавних људи, а Нешри каже, да је сам кнез Лазар предлагао, да се Турци одма нападну, док се нису одморили п на земљипггу оријентисали : али други иретегоше са својим мњењем, да се наиад до сутра одложи, ,,јер ће скоро ноћ наетати, те би Турци могли побећи, а неби видели да нх потуку." — Толнко су силни и поуздани били. Из постојећих најстаријих писаннх извора види се, да су се тада у српском главном стану водили и другн разговори : да је било облагивања, иребацивања и сумњичења. То гврди Константин философ , који је онисао живот деспота внсоког Стевана Лазаревнћа, на 42 године после бигке Косовске, дакле у време Њ1'но био је рођен, и од савременика могао је знати поуздано како је било на Косову. Ну како је он писао ову биограФију за владе Ђурђа Бранковпћа, питање је, да ли је свуколику истину могао рећи. Еао резултат овог сумњичења и иребацивања иостало је иожртвовање Милоша ОбилиКа и убиство цара Мурата. 0 овоме Факту нема никакве сумње ни код Срба ни код Турака, ни по историји, ни по народној традицији. Увређено частољубље и иатриотизам задахнули су у илемениту душу бесамртнога Милоша ОбилиКа мисао, да турског цара Мурата убије, и да жртвовањем свога живота на Тако сјајан и родољубџв начин, оиравда евоју невиност и своју част. То је најсветлији

) У г Геочину и ланас со нрнча, да је војвода 11авле Ор.шви!! са 77 сабаља (другова) на Косово отишао, па се није ни вратио, н да је то на некој плочи било записано (Гл. уч. др. Х1Л. стр. 146).