Otadžbina

XXXIV

тећи. Стреле падају с неба на земљу као из облака ; јаукање м запомагање са земље на небо узносаше се као дим ; мач удари о мач, сабља о сабљу, а ђорда о ђорду. Од звеке мачева и штропота удараца, као и од вике и запомагања липсаше у гори зверје, а анђели на небесима заборавише на своје певање у славу Божју.... Још дан не зађе, а већ је била пропала неверничка војска. На бојишту су се подизали брежуљци поубијаних, а главе су се као кремење по земљи котрљале". Рус ГиљФерддинг,' који је обишао Косово, овако га описује: „Од Приштине на лево, проетире се велико поље, којим тече Ситница. За Ситницом на лево види се Голеш нланина, куда се је Вук Бранковић, по казивању уклонио. После једног сахата хода, види се на путу надгробно камење, на којем су чалме. изрезане, и прости гробови у којима су по свој прилици Срби сахрањени. На једном брежуљку је кућица од камена око које су пет крушака засађене. У њој се налазе два гроба од белог камена, и дервиш чувар казује, да су то гробови Гази-Синана везира султановог и његовог слуге, и да су обоица од Милошеве руке погинула.... Цео брежуљак око кућице пун је гробова, којих може бити на хиљаду, и по казивању дервишевом сви су од Милошеве руке изгинули. То гробље зове се Мазгит ио имену села, које је близу. Ту је био очигледно најљући 6ој'\.. „Отуда се иде с десна пута па леви и долази се у искон грмљем застрт, у коме је споменик султана Мурата, који изгледа као мала џамија без мунарега. Ту је био окб турски, а сиоменик или текија подигнута је на оном истом месту, на коме је био шатор султана Мурата, нод којим га је Милош убио. а „Од гроба Муратова долази се на равно поље, на коме се које где грмење види. Ва лола часа даље на коњу долази се на реку Лаб. То је бабин мост".... „На по сата је од мосга други брежуљак, који наличи на Мазгит, на коме се је Милош борио. Да је ту крв потоком текла внди се отуда, што је цео брежуљак застрт турским надгробним споменицима. Даље се готово нигде не виде више гробне хумке, него се простире пусто поље до Вучитрна." 1 Српски Летопис вњ. 102, стр. 103—100.