Otadžbina

ХХХШ

нашњој Црнући (негдатпњој Велући) и данас ее прича, колико је сабаља на Косово отишло. Даље било је Орба са Косова, из Подрима и Метохије око Призрена. Зећани по свој прилици нису учествовали. Народна песма и прича казује још и да су се некп закаснили, што се огледа у „Васојевић Стеви" и „кнезу Радичу", а то су вероватно Зећани били. Можда је то доказ о претежнијој турској мобилизацији и конћентрацији војске. Сем Србијанаца учествовали су и Вошњаци под Влатком Вуковићем. Хрвати извесно нису били, јер су се крвили с Твртком; а Сремци и Ванаћани нису могли бити, јер су нрипадали Угарској. Из овога се види, да је поље Косово заливено било највише крвљу Србаља из данашње краљевине. Док се то догађало на обе стране свитала је зора. Обе војске спремају се и за бој упројавају. Још мало па ће страшна смрт почети да коси читаве редове људске. Да ли су се Турци били кренули или не, не да се тврдити, кад наступи у њихов логор Србин господскога соја и погледа. коме се витештво из очију читати могло. Он изјав-и. да се предаје и да жели предстати султану. То бејаше војвода Милош Обплић. Турци му одма по жељи учине, ваљда што имађаху већ васале од Срба, па им је та предаја обична била, или што бејаше нечега међу Србима, на шта су Турци рачунали. Факт је, да је Милош пуштен пред султана и да га је ножем иробо, а после јуначке борбе са свитом султановом и сам убијен био. 1 Турци и да нису још мислили отпочињати бој, огорчени овим случајем, а. и да не би та несрећа хрђаво утицала на војску, убрзају напад на Српску војску. И сударише се обе страшне војске, и наста покољ и убиство ужасно. Нешрија овакб описује ову љуту борбу Срба и Турака: „Од бубњева, трубала и свирала, од вриске коња и дозивања људи некоји испустише душу. Два мора се сударише, а мачеви засијаше као ватрене муње. Ветар од сабаља не могаше дувати, а кад коњи у поток загазише овај не могаше проЈ ) По турским историцима Милош је убио Мурата за време самога боја нли ио свршечку боја, кад је бојно поље обилазио, тад је рањен Милош устао, доШ90 до су.пана претварајући се да нешто моли, па га пробо мачем или копљем. ОТАЏБИНА КЊ. XXII СВ. 88 В