Otadžbina

588

ЈЕДЛН ИОГЛЕД НА ИСТОРИ.1У СВЕТА

ско господство и доводи своју победну војску под пренеражену Спарту, коју с муком спасава њен јуначки краљ Агесилај. А.ш код Мантинеје смртна стрела згоди Епаминонду, носледњет" јунака независности грчке. Сад се појављује тужан, одвратан призор. Нестаје прадедских врлинб. нестаје патриотизма, тежње за слободом. нестаје поштовања према свему. што је дотле свето било. Стародавни делФиски храм постаје пљачка разбојничкнх чета. најамници почињу замењивати слободне грађане у војсци п на флоти . грчки државници за злато продају своје издајничке услуге лукавом купцу, Филипу Македонском. Узалуд пратп Демостен сваки корак Филипов, узалуд опомиње Атињане на опасност. која и њима и целој Грчкој од Филипа прети. узалуд тражи од њих жртава и енергије. узалуд ради на савезу свију грчких држава. Јелини радије слушају сиренске гласове поткупљених агената Филипових. којн их у вар-. љиве снове безопасности уљуљкују. А кад им се очи отворише. кад се освестишг. онда беше већ касно. Филипове извежбане Фаланге сатрше савезну Грчку војску, и Херонеја постаде велико гробље, у коме се сахрани самосталност јелинска на свагда! Александар велики води сједињену грчко-македонску војску на Персију, и обара ту огромну царевину. Величанствен план рађа се у његовом духу: спојити исток са западом, накаламити грчку образованост на источне народе. Смрт га прекида у том раду, држава му се распада на више делова. Грци дануше душом, али се ни сад не умедоше користити, ни сад се не могоше сложити. Поцепани и завађени, једни траже заштиту Македонску, а други римску. Грабљиви римски орао прогута Македонију, а за њом и Грчку, која тада беше политична лешина, и то је остала под разним господарима иуних двадесет столећа.