Otadžbina

ЈЕДЛН П0Г.1ЕД Н.\ ПСТОРН.ЈУ СВЕТА

589

IVПрелазимо на Рим. «Кад пз Јеладе, — вели Дирије — тако пуне живота. светлости н лепоте, ступите у хладни. мучаљиви и озбиљни римски свет. хоризонат вам се одмах сужава, небо вам се чнни тамније, машта се гаси, а мисао се зауставља То је — вели—- отуда, што је Грчка дуго задржала ватру, страст и одушевљење, младости; а Рим беше још од првих својих година у озоиљпој и крепкој зрелости онога доба. у ком човек размишља п рачуна. Место вештине, наћи ћете на обалама Тибра политику; место мисли, дела : место сјајних индивидуалности, строгу дисдиплину.» „Али —• наставља Дирије — ако се вештак и филозоф п удале, правник, државник и историк остају, да посматрају, како расте ова велика ствар. које почиње на подножју брега палатинског, у детињој колевци. а постаје васељена. огћЈа Кошапиз.» Већ и сам положај Рима био је јјединствен. Море је Римљанима било и доста близу, да се познаду с њпм, и доста далеко. да се не морају бојати гусарских нападаја. Нрема томе Рим не беше ни Спарта, ни Атина; нити искључно приморска. нити искључно сувоземна варош. Имајући у своме суседству и брегова, и равница, п морских обала. Римљани не беху ни са.мо пастирн. нн само тежаци ни морнари, већ све троје уједно Рим, на граници између Етрурије. ./1ације и Сабинске земље, иостао је смеса од ове три народности. и Римљани беху Етрурцп по ношиву, светковинама. аугурском гатању, Латини но језику. Сабињани по свом ратоборно.м духу. Рим беше уточиште свим италијанским племенима. С тога је и растао тако брзо и постао највећа варош на западу. Већ иод првим конзулима могао је Рим послати до сто тисућа војника на бојиште.