Otadžbina

Г> 92

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ИСТОРИЈУ ОВЕТА

Па и то кратко време беше довољно, да Даке однароди п порими, и да Дацм п под Визиготима, и под Хуиима, Бугарпма и свим доцнијим освајачима све до данашњег дана као Румунн задрже римски тии. Те ново-римске народностп издржале су навалу германских племена и претопиле су у себе Визиготе у Шпанији, Франке и Бургунђане у Галији, Лонгобарде у Италији, п Словене у Дацијп. Али пошто су покорили свет. Римљани су попримали од покорених народа с њиховом културом и њпхове пороке. Средњи сталеж рнмски, који је Риму стекао -слободу и господство. почео је нестајати и у току времена ишчезао је, оставив за собом с једне стране пребогате великаше, а с друге голу сиротињу; а то ће рећи. оставпо је једну провалпју, у коју се сурвала реиублика. Они, који су негда заповедали целом свету. морадоше се потчпнптп сами, пзнајпре сенату. затим једној странци, а најпосле једном једином човеку. римском цару. Уморен непрекпдннм сполашњпм п грађанским ратовима, цео римски свет жртвовао је слободу. да може уживати мир. II он га је уживао више од двеста година. Међу римским царевима било их је правих чудовишта и зверова у људском облику : али је њино беснило осећао само Рим. а у даљпм крајевпма владао је мир и поредак, који није било тешко одржати у народу, навикнутом на послушност. Чудновата појава: Огромна држава од преко сто милиона становника држн своју војску на граници. а унутра се управља без оружане силе. Проконзул Азије ' има нод собом пет стотина градова, и управља њима без и једног војника; Тракију чувају две тисуће људи: једна једнна легија довољна је за Далмацију, Хиспанију и Африку; а у Галији има свега хиљаду и двеста војника , управо толико, колико и градова ! II покрај свега тога, овај колос пада, пада много раније, него што бп се могло очекивати.