Otadžbina

ЈЕДА.Н П0Г.1ЕД НА НС-ТОРИЈУ СВЕТА

ције. Као велике војводе славе се Фабије Кунктатор^ Сципиони. Марије, Сула, Лукул, Помпеј, Јулије Цезар. Цицерон је на гласу као беседник, писац. поштен државник. За углед строгости ирема себи и другима служе нам Катони. Међу царевима рнмским остали су у добром спомену Тит. Трајан, Марко Аурелије. Рмм није само освајао зе-мл>е и градове, он их је умео п спајати са собом н претапати у себе. Рпмске посаде и насеобине у освојеннм провинцијама биле су у псто време и чувари римске в.1астп и расадници римске културе, рпмске народности. Ови су расадннци уродили дивним плодом. Са сваким новнм нараштајем растао је и множио се римски елеменат у иокореним провинцијама у истој мери, у којој је елеменат урођенички опадао н нестајао. За неколика столећа све те ировинције претопише се у римски елеменат. Тако су постале новоримске или романске народностп у Шпанији, Галији. Вританији. Цезар прпча у својим мемоарима, да је 58. године пре Хрпста сазвао поглаваре галских поглавара на неки договор, и да се с њима иреко тумача разговарао. другим речма, да ти галски поглавари нису знали римски. После 400 година германска племена ударају на Галпју. а Гали, потомци оних цезаревих поглавара, знају само римски, а језик праотаца је скоро сасвим ишчезао. А галски народ није био мален. Подељен на више од триста племена, изводио је против Цезара велике војске. а у последњем ^станку Верцпнгеторигову војевало је 400.000 Гала. Други пример нам је ближи. Цар Трајан на 100 година п. Хр. осваја Дацију и прави од ње римску провинцију. Та Дација већ после не пунпх двеста годнна потпада под германске Визиготе, а римске посаде и колоније селе се преко Дунава у рпмску провинцију Мезију.