Otadžbina

611)

ЈЕДАН П0Г.1ЕД Н\ ИОТОРИЈУ СВЕТА

је поразио Пруску; али је оиа умела прикупити своју снагу. иКаилар и учитељ ," војска и просвета, то је постала од оно доба девнза пруске државе. Савршенијом војском и надмоћнијом културом победила је Пруска 1866. Аустрију. 1870. и саму Француску. XV. Одржавши победу над племством, монарсн су добили у своје руке материјалну моИ својих народа: а духовна моћ народа тражила је себи накнаду за то у слободној речи и слободној штампи. Белпка револуција Француска била је борба супротних начела, борба народног суверенства са историјским правом владалачким. А потпуно измирење овнх начела т. ј. да буде и реда и слободе, да се тежње и права нојединаца доведу у склад са државним ннтересима и потребама. — то је програм нашега доба, а биће задатак и доцнијих нокољења. Француска револуција је најважнији догађај осамнаестога века. С њоме започиње најновија, сувремена историја. У почетку беше она радосно поздрављена од свмју пријатеља слободе, као ера нове, срећније будућности. Али наскоро за тим поче се небо над Француском мутити. Добри, али нерешљиви Лудвик XVI. би жртва свога вечитог колепан>а између двора и народа: после њега букну грађански рат. најдичније главе ночеше падатп под гилотином, Француска мораде се бранитп од целе Евроне, и шта би најпосле? Уморена, истрошена, исцеђена Француска постаде плен једног смелог војннка, коме је жрвовала слободу, само да јој он поклони мир и ред. Овај смели војник, ово размажено чедо среће^ не задовол,ава се тим, што царује над Француском: ннје му доста. што је отео Италију, што је раскомадао Немачку, понизио Аустрију и Пруску: мало му је. што му браћа и зетовп краљевске круне носе. Његова лакомост гони га све даље. Он је господар Европе: само га Ен-