Otadžbina

ЈЕДАН ИОГ.ИМ НА ИСТОРИЈУ СПЕТ V

III 1

глеска и Русија ие слудоају: њих би да казни насилник. Али код ТраФалгара надбије енглеска Флота Француску. а пелика армада остави костп на снежним пољанама Русије. Наполеон сконча као сужањ на усамљеном острву Св. Јелене, а на бечком конгресу оснива се «Свети савез» који у свакој слободној речи или установи назире јакобпнство, и угушује свакн уставни иокрет у Шиаиији, Напољу. Пијемонту. Али покрај све брижљивости „светога савеза« јулпјска револуција 1830. отера с Француског престола Бурбоне. а посади на-њ млађу орлеанску грану. А кад п нови краљ Лудвик Филин пође путем реакције. Фебруарска револуција 1848 прогна и њега и прогласи републику, која не беше дугога века, јер се синовац Наполеонов већ 1852 проглашује за цара. Наполеон III. дере на комаде «свети савез» п у друштву с Енглезима, вековнпм непрпјатељима Француским . ратује 1854—5 против Русије, 1859 нротив Аустрије. Рат с Немачком 1870. стаје Наполеона царске круне, а Француску Елсаса и Лотарингије. Трећа реиублика Француска ступа већ у деветнаесту годпну. XVI. Доба, у коме живимо, доба је народности. Расути делови једног и истог народа неодољпвом силом теже к уједињењу. То је но ириродном праву. Али се овом ириродном праву често противп тако звано историјско нраво. Узрок је томе, што су многе државе непрнррдно склопљене од више народа, или је тако нсто непрпродно, један исти народ поцепан и иодељен у впше држава. Ако је тежња к народном уједињењу јака, ако је продрла у све слојеве народа, ако је тај народ и на жртве готов. и уз то ако се уме користити сваком згодном приликом; онда, и само онда може доћп п доћи ће до народног уједињења.