Otadžbina

ЈЕДАН И0Г.1ЕД НЛ ИСТОРИЈУ СВЕТА.

таје друго, него да се стрпн и чека. Она је мнрно чекала и дочекала. Између Аустрнје и Пруске почну се реметити одношаји; предвпђало се, да ће доћи до рата. Италија склопи тајнн савез са Пруском. и услед пруских победа добије 1866. Млетачку област, а у рату између Немачке и Француске 1870., кад Француска би нринуђена позвати из Рима натраг оних 10.000 војника, талијанска војска заузе Рим без икаква отпора, и тако се доврши уједињеље Италије. XVII Цео нови век био је доба патње и искушења за мученички наш народ. Вез државе и државних поглавара. купио се српски народ око својих знатнијих људи, и под тим својим вођама војевао је у служби сваке хришћанске државе, која је с Турцима у рату била. Налазимо их на млетачкмм галијама, у војсци мађарских краљева и немачких царева; они чувају од Турака Београд и Коморан ; они гину код Мохача; њихове војводе Бакић, Радић, Јован Црни и други уплетени су у размирице мађарских краљева Запоље и Фердинанда I., и њихова помоћ даје нревагу овоме последњем; од Срба саставља исти Фердинандо чувене регементе граничарске, које ће кроз триста и више година гинути за Аустрију на свим бојиштима Европе. Одмах за тим излази нам пред очи слика патриарха Арсенија III. и велика сеоба Србаља у аустријске земље: али нам се у исто доба н нехотице зауставља поглед на бледој слици једнога патника. који је негда сањао о српској круни п држави, а који далеко од својих умире у сужањству у чешком Хебу, и за кога је званично казано, да «није ништа скривио, али да то државни интерес захтева. Мало доцније указује нам се крвава слика Пере Сегединца, а још доцније сеоба многих ( рба у иравославну Русију.

ОГАЏБИНА КЊ. XXII СВ. 8- 4

03