Otadžbina

614

ЈЕДАН 110ГЛЕД НА ИСТОРИЈУ СВЕТА

Док се то преко Саве и Дунава збива, дотле нам се с ове стране указује слика славе манастирске, где се народ искупио, да надом у Бога крепи своја срца, и да му гусларове струне загуде песму о старој српској слави ; а из горе севне по који пут пушка, да погоди у срце бесног зулумћара Турчина. То је хајдук, осветник слабих и нејаких, страшило турско. Тамо даље јуначки син Црне Горе стоји на вековној мртвој стражи српске слободе и независности. Ето свуда има пуно муке и патње. али има и кретања, и живота. Свагда ме је болело, кад год сам у српској историји читао, како се са 1459. године одмах прескаче на 1804. Ако није било српске државе, било је српског народа, а у сваком члану народа жива је била српска државна мисао , као што се у сваком комадићу разбијенога огледала огледа цела слика предмета. Сваки замашај српскога мача, сваки пуцањ хајдукове пушке, свака молитва смиренога духовника, сваки звук гусларове песме, био је по један уздисај за изгубљеном слободом, по један ваиај Богу за повратак слободе и независности сриске ! XVIII Ево нас већ на измаку деветнаестога века. Развитком природних наука и њиховом применом на разне потребе живота иостигнути су огромнп успеси, о којима још пре сто година нико ни сањао није. Наши пароброди без једрила и весала пресецају сва мора и све океане; парна кола без коња баснословном брзином јуре с једнбга краја континента на други : телеграФска жица брзином муње носи нам наше поруке у најудаљеније пределе за толико тренутака, колико нам је пређе дана требало ; ФотограФијом добијамо за два трп магновења најсавршенију слику гомиле људи, читавих предела, звезданога неба ; слаба бакарна жица спроводи на неколико миља најнежније звучне таласе нашега го-