Otadžbina

НАСЛЕЂЕ У 1ГИТАЊУ О КРИВНЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ

619

4. Извеснс телесне и душевне склоности, са свим онредсљене на најчешће болесне природе, појављују се код потомака у истом добу у животу, у ком су се иојављивале и код предака — закон о времено-одговарајуИе.м наслеђу. 1 Рибо додаје још са своје стране тако звани закон о уаливном наслеђу, којим хоће да означи уплив, који родитељ отац првога брака има често на децу другога брака, н то како у иогледу телесних тако и ногледу душевних особина. 2 овај но што по то хтео да види своје дете. Но мајчиној бојазни и сграху придружило се очево усхнћење. (( Тн си ми се с тога бојала, што је наше дете бело, говорио јој он, но ја сам баш с тога радостан. Мој рођени отац је био бео, и ако су ми и деда и ба ба били црни као и ја. И ако смо ми аореклом из краја, где пема пи једног белца, ииак у нашој цородици има увек ао једно бело дете*. Стари су такође знали за овакве случајеве. Једна гркиња, која је родила црно дете, бранила се по Плутарку тнме, што је сама праунука неког Етиопл>ашша. Али се ово повратно, атавистичко наслеђивање огледа нарочнто у душевним болестима. У историјн се на ово обраћала мања пажња. Па ипак су примери лудог Француског краља Карла VI н његовог унука по кћери Хенрика VI. ГустаФа Вазе и праунука му ГустаФа АдолФа н т. д. добро познати. А кра.в Милутин и унук му Душан могу такође слуЈКИти само за потврду досадашњега. Примери наслеђивања у споредној линији су још најмногобројнији; за њих има највише и нримера, а лако се објашњују истим нореклом. 1 Хекел иазива ову врсту хомокронџм наследсгвом. Разне наслеђене болести телесне појав.вују се у исто време у које су се виђале код родитеља. Од можданих болести овамо би дошле нарочито апоплексија и епиленсија. Дарвин је дао нарочите примере за ослепл>авање и оглувљавање. Ескирол је дао неколико примера равно-временог душевног оболевања, међу којпма један, у ком су се у једноЈ породици деда, отац и син убилн сваки у педесетој годинн живота. Ова врста наслеђа показује најочигледннје неминовни закон наслеђа. Ма какав случај проузрокује код родитеља какву телесну или душевну слабост. «Дете се. вели Рибо, ра^а здраво н свеже: чега се има бојати? Алн страшни траг је био у њему пре но што су родитељи могли и помислнти. Он је био већ у оплођавајућем јајету, из кога се дете у опште и зачело. Од тренутка, кад је животно зрно посејано, за цело.. време развијања јајета и ембрије, у детињству и у младићском добу, свака претходна СФера доводи неизбежно следећу и у датом гренутку нуца у напред одређена, жица у организму.® Ова врста наслеђа показује нарочито његову иеминовну и страшну моћ. 2 К№о1 Т1г. 1/ћегбсШе рзусћо1о0тдие. Раг1з 1882 стр. 1 72 —173 и след. до (( Приметило се већ одавно, велн други један писац, да деца другога брака носе често црте н карактер првога мужа, и ако је овај давно нре зачећа умро. Ништа ниЈе обичније но видетп снна л>убазниковог, да има све особине законнтог оца, и. већ стари су говорили, да је браколомничин син спасавао част своје мајке." 1^е Вои Оивбауе Е'ћотте ек 1ез 80С1б1ее8, 1еигз оп^тез 'е1 1еигб ћ1з1о1ге. Раг18 *вв I. књ. 11. стр. 1 07—1159. Стари су мотрилн толико на снлу н моћ наслеђа, да је Езиод ирописивао, да се по повратку с погреба треба уздржавати од полних снонЈаја, кака се из н.их не 6и рађала меланхолична деца. Слична наређења би била и данас са свим савремена ако не и нааредна.