Otadžbina

620

нас.11гве у 1штлн>у о кривичној одговорности

Погрешно би било узети. да ови закони дејствују сваки за сс независио један од другога. На против : у већини случајева оии један другог. нрате. Данашња наука принисује тако велику моћ наслеђу, да она само њиме објашњује »да се ово или оно лицс рађа са оваквим или онаквим особинама." По мишљењу једног млађег но темељитог нисца, „околина може играти велику улогу у познијем развптку иојединца. али она може делати само на земљишту^ које је у нааред приаремљено и оаредел,ено, јер &е се уалив наследс.ва јавити аре или аосле и ареовладати." 1 Бпхнер 1. сИ. стр. 39. — велп, да о томс нс може бити сумње ,>да је наслеђе закон а ненаслеђе илузетак, и да нам мора чудније изгледатн, кад извеснпх особина које се наелеђују на потомству нема, но кад нх пма. ;< Сваки иоједини човек и сваки органски створ изгледа по њему као средњи нродукат својих родител.а и прародител>а. п израз свих опих, угодних или неугодних утпцаја, гито су било иа њих, било на њихове претке дејствовалн. Наслество може бити од благотворпог утицаја па иотомстио. То ће бити нарочито оида, кад се нри спаривању родитсља пази на иодесиу симетрију како њнховнх физиолошких тако и психичких особина. Ј удаљеној планинској колиби као н у сјајној царској палати, на узбурканом мору, као и у тишини какве богаташке куће, родиће се тада здрава н даровита створења. Али паследство можс бптп и од врло шкодл.ива утицаја, јер сматрано као посредан узрок опадања, оно дејствује у све већој и већој мерн. »Свака иородица, сваки народ, свака раса, доносе собом на свет рађајући се известан део животних сила, извесну суму физпчких и моралних способности, које ћс сс с временом једног леног дана појавити. Непрестано наизменичио дејство средине иа појединца п овога на средину, главпи су узрок овомс поступном развићу. Оно траје до тренутка у коме породнца. народ нли раса завршуј у свој опредељенн односно намењени им задатак, који је за по некс сјајаи, угледан, за другс не, за највећи број таван п судбоносан. Опадање почиње у тренутку, кад поменута сума жнвостн и способностн почиње да оиада. Ма како да јс оно неприметно н слабо у

1 I) ^ Ј. Г/ћбгесШе г1апз 1е§ та1агЦез Ји зуз(ете пег\-еих. Раг1» 1330. стр, 40. В иди уз то и ЈеШпек О, 01е 8ос1а1е1Н15с!1е Ве^еиЕип^ уоп Кесћ1, ТЈигесћ!; ипс1 81гаСе. ЛУЈеп 1878 стр. 73. Псту мисао је раније поред осталнх изразио и 1л <е.ч8 Рг. Тга11е рћу81о]о§1^ие е1 р8усћо1о;ицие Је Гћеге<И4е паЈигеИе. Рагк 1847 књ. II. стр. 404. дВаспптање, прнмер и наговарање оца и матере, ве.ш он, у великом су броју случајева само спореднн, случајнн узроцн оваквог и.ш онаког дечијег делања : главни и оаредељујуНи узрок лежи у наследствености."