Otadžbina

КЊАЗ МИЛОГИ

ска, па одатие иде барону Рикману у Букурешт где стаје на чело нарочитом одбору, преко кога је рускн конзул имао да дејствује у Србији противу Књаза Милоша. Рикман је имао налог да све наредбе по овом послу пздаје с.амо усмено преко чланова поменутог одбора, како би у сваком случају могао дезавуирати српске заверенике. У овом одбору био је и Ђока Протић , коме је Књаз Милош отцеиио 50 батина. и ако беше тада чиновник кљажевске канцеларије, з а то: што је укаљао образ својој рођеној свастици, која му беше на душу поверена. Доцнпје, као председник 'суда Београдског, а као учесник у злоупотребама београдског кмета Пере Белопољца. чим је чуо да Књаз Милош шаље комисију за ислеђење тпх злоунотреба, Ђока Протић и не сачекав комисију. која је била састављена од његових личних нријатеља. побеже у Аустрију, где је отворено проповедао буну протнву Књаза Милоша, докле га аустр. влада не протера. и онда се он примири са највећим својим непријатељем Симићем. и уђе у Рикманов одбор у Букурешту, одакле је послао влади руској меморандум у име народа сриског !!! у коме је насликао најцрњим бојама стање у Србији, и у коме приклињаше цара да прекрати Милошеву тиранију, која доводи у очајање ту несрећну земљу. У след овог меморандума (?!) руска влада посла у Септембру 1836 Књазу Милошу једно иарче артије, на коме беше исписана „база устава за Србију » без нкаквог потпнса, исписано другом руком а не оном, која је писала спроводну ноту. Та нота беше тако написана. да је ннко не би могао уиотребити као доказ да се Русија меша у унутрашње послове Србије, она саветоваше а не заповедаше, а претња која беше у њој, ако Књаз не примп ову «базу устава», изгледаше да долази са свим са друге стране а не од Русије, и ако Рикманово понашање у Пожаревцу и неке речи које је Књаз Милош чуо у Цариграду, не остављаху ни мало сумње, ко прети и чиме.