Otadžbina

КЊАЗ МИЛОШ

Систем који руска влада аредлагаше овом «базом устава» осниваше се на државном савету, који би са Књазем уирлвљао земљом. Кљаз беше наснрам тих сав,етника само нрви међу равнима, ргттив гпГег рагез. У тој бази не беше ни речи о књажевским прерогативама и наследству. не беше ни гтомена о народној скупштинн. Цео народ био би представљен са 1'(—15 саветника. који једном постављени, не могаху више бити збачени, и немађаху никоме да дају рачуна о своме службеном раду. Ласно је појмити шта је Русија хтела са оваквпм уставом. Она уништаваше књажевску власт у корпст једне олигархије, која би покорњејше све слушала што Русија хоће, а за то би Русија њој дала да експлоатише целу Србију. За тпм у земљи, где би се на тај иачин установило да нема јединства власти, колизије постајаху неизбежне, у којима би Русија преко својих агената пресуђивала сггорове, и тако би њени агенти били Фактички госиодари Србије. Али оно што се допадало Русији није ишло у рачун Србији. Јер и ако је овај пројекат устава садржавао неприкосновеност личности и имања, слободу трго вине, и готово сва начела која састављају основу модерне цивилизације, опет за свакога беше јасно да две супарннчке власти, које нико не може збацити, које су неодговорне, од којих је свакој слободно да тумачи уетав но својој вољи. па чак и да га обиђе, да под таким околностпма сва „грађанска права» беху илузорна, и без гарантије. Јер, или би савет био у слози с Књазем, и онда би народ платио трошак те слоге, или би савет био у опозицији протпв Књаза, и онда би, како не беше треће власти да интервенише, само револуција дала право ономе који би био јачи. Према томе и Књаз Милош блше сад на чисто шта Русија хоће, за то је, не улазећи у дискусију нослане «базе", благодарио за мишљење које му је послала руска влада, обећавши да ће се користити оним тачкама