Otadžbina

шбс) милош

п да збацује свакога који би нешто у својој дужностп скривпо. Саветници не могу бити збачени и нримаће плату коју сами одреде у «договору»> с Књазом. Са таквим правима желео је цар Руски да снабде ту власт коју желЈаше да створн у Србији, остављајући Књазу на вољу да ли ће је крстити сенат, синод. државни савет. народни савет, или друкчије. По мишљењу Долгорукога и иоред савета овакога, Књазу остајаше «досталеп ноложај». Он би контрабалансирао саветску власт ?! јер њему остајаше наименовање чпновника, егзекутива, командовање војском и нраво помнловања. Али било како му драго, воља је Царева да Милош постугш по овоме пројекту; ако то учини с драге воље, он може увек рачунати на благовољење и заштиту цареву, али ако се успротивм, он има начина да га иримора, па ма шта му Инглеска обећала. Само Русија, која је својом војском (?1 и својом дипломацијом (?! осигурала Србији привилегије које сада има, једина има и право да буде протектор Србије, и неће допустити никада да још каква сила дели то нраво с : њоме. При свем том — додаде Долгоруки — Русија се ипак не би мешала у унутрашње послове Србије, она би оставнла народу и његовом старешини да уређују своју управу како им је воља, да су друге силе биле тако исто резервисане. а нарочито да је Књаз њихове понуде одбио 1 ). Али кад Књаз претиоставља савете оних кабинета. чији су ннтереси са свим противуположени рускима, онда Русија има право да захтева извршење уговора, који су закључени под њеном гаранцијом. Цар не може дозволити да се користе други политичком важношћу Србије, која је створена н>еговом интервенцијом' .

1 1 Ах, кад је Руснја уметнула тачку !! и 19 у хатишериф од 1830 године, п када је слала барона Рнкмана у Србију, онда Имглеека још и не помишл.ишв да пошље свога конзула у Србију, Колико је о-во нстина и колнко је у онште Руснја учинила доброчннств Србији, на која сс тако непрекидно позива, то .је безпрнстрастан читалац нмао прнлике да видп у овој књизи.