Otadžbina

64-2

КЊА.З МИЛОШ

Живост трговине, напредовање пољске привреде, благостање и задовољство парода, школе за васпитање омладнне. јавна здања која су подигнута, све је то њему најочигледније доказало, колико су непоштени они који окривљују Књаза да је тврдица, да је на све ударио свој монопол, да отима што је туђе, и он ће о томе рапортирати цару. Али све то — додаде Долгоруки неће битп довољно да поправи рђаво мишљење које је Њ. В. стекло о њему. Као савесни вршилац међународних уговора, цар Захтева да се оно што је у његово име уговорено, најсавесније изврши. Па како у ХатишериФу од 1830, за чије извршење је цар руски узео на се гарантовање, стоји наређено, да се установи еавет са члановима који се не могу збацнвати, и како то још није извршено, цар има право захтевати, да се то изврши у толико внше, што у тај савет имају да уђу људи који су, борећи се за ослобођење своје отаџбине, такође стекли право на њено и њенога Књаза признање. Тај се савет мора установити; у њега треба да уђу људи који су својој отаџбини учинили великих услуга. Овде Долгоруки ноказа Књазу Милошу списак лица за која цар држи да су најдостојнијн да буду такви савеТници. V томе сииску бвху најватренији аартијаиси Русије а највепи неиријатељи Књаза Милоша. Осем тога сппска поднесе Долгоруки н устројство тога савета по руској жељи На сваку нахију пмао би доћи по један саветник, дакле њих 18, за тим иредседник и један секретар са саветодавним гласом. Ни један указ Књажев не би могао добити законске силе, нити би се смео извршити, докле га*савет не одобри. Број државних чиновника, њнхова нрава и њихове плате одређује савет у до^овору са Књазем. Све што се тиче државног буџета решава савет, и што год он нађе за добро наредити у корист општега добра, то све мора Књаз одмах огласити као закон. Савет би даље имао да контролише радњу свнју чиновннка