Otadžbina

646 КЊАЗ милош Што се тиче његове одвратности спрам Русије, коју му је Долгоруки пребацио. књаз Милош рече, да услуге које је ои учинио Русијн нарочито за време последњег рата, доказују његову непоколебљиву приврженост спрам те силе, јер увек он признаје помоћ коју је она указала Србији. Истина, неке речп које су се омакле Коцебу-у (приликом одређивања граница био је и Коцебу руски комисар!, подсмеви које су неки високи руски чиновницм себи дозволили на његов рачун, врло млако заузимање Русије за извршење хатишериФа, нзненађење и незадовољство, које је показала у питању о наследству књажевског достојанства, безобразно понашање барока Рикмана наспрам његових чиновника па н наспрам њега самог, све то успело је да у неколико ослаби благодарност његова народа и његову, да потресе безграннчну веру, коју су они свагда имали у искрену љубав Русије, алп све то није било у стању да прекине чврсту везу интереса која везује њега и његов народ за Русију, а камо ли да се приближе другој каквој сили на њену штету. II ако он није могао друкчије него да прими са пуно обзира агенте онпх сила, које су савезнице Портине, он чика своје непријатеље да докажу да је он ишта преговарао са тим агентима што би стављало Русију у присенак. Па и са самим инглеским конзулом одношаји беху чисто личне природе. Његов добар војнички глас, којп је стекао у Шпанији, његово искрено и отворено понашање, придобило му је симпаткје свију који су имали с њиме посла, па и његове. Али ако му је Хоџес давао савета, они беху увек управљени на то да књаз најсавесније врши своје дужности како спрам своје заштитнице Русије, тако и спрам Порте, јер је судба ове последње тако тесно скопчана са судбом Србије, да када би турска царевина пала, она би Фатално повукла за собом и Србију. На то је руски пуковник изј&вио да су мисли Русије о одржању отоманскога царства и понашању Ср-