Otadžbina

584

П Р е О Б р А ж Е Њ А

говедарске ријечи навртати господске репове «аније» и «еније», па мијењати старе словенске ријечи, те је постајала чудна смјеса, то више неразумљива. Ми смо баш мислили да тако треба, да је наука у опће њешто налик на тајну свете тројице, о којој се много може говорити, али је разумјети није могуће. Видећи да се у сјеменарију кажњавају само они, који не умију своје грјешке скрити. или безочно занијекати , ми новаци брзо постадосмо што и двисци, на име : дрски , притворице и себични. Како је г. ректор чуднијем начином често дознавао шта се говори и ради, то нијесмо сумњали да њеки проказује, те је с тога бивало омразе, те се с тога њеколицина тјешње прибисмо један уз другога. Уз Крста приснији бјесмо ја, Владо и Б -ић. Економ је по дужности морао спавати у заводу, алп како је био ожењеи, а насташе дуже и хладније ноћи, он поче зарана кришом излазити. С почетка Крсто ћаше нагонити нас да лијежемо раније, али доцније није се много крио, него ишуњај се и он, чим мрак загусти. Докле трајаху лијени јесенски дневи, све се могло њекако подносити, али кад ударише бескрајне приморске кише и наста божићни пост, тада тек догрдје зло свакоје. Од силне влаге, плаштине и покривачи на нашим креветима могаху се циједити, а иећи нема. У подне редовно готове нам пирмич, јали резанце са бакаларом штокфишом ), а у вече «панаду" (варен хљеб са уљем). Та јела постадоше нам тако одвратна, да десетога дана храњасмо се сухим хљебом. Божићни празници окријепише нас поново. У месојеђе гхоста и вријеме љепше, те таман да дахнемо душом, али надође велики пост и донесе сухи грах, боб и гадну панаду (и сад ми се стужи кад на њу помислимј. Болест нас зарази. Особито ми нови платисмо, њеки од грознице, њеки од срдобоље. Владу пријеђе у маниту огњуштину (тифус), те љекар диже руке с њега. Кад је ђедо на врат на нос с тромеђе дошао, Владу вишаше живот