Otadžbina

С А С Е .1 А

585

о кончићу. Срећом младост над рва бољетицу, те прекужи. Крсто је био нашем Владу права мајка. Та болест приону ономе Бокељу латинисти, те, јадник. заглави. Владо, што у болести, што у опорављењу, изостаде из школе седам осам недјеља, те га не пустише на испит. Нас дванаест прођосмо сви, и сви готово добро. По свјету проФесора, ђедо узе гладуна да уз распуст поучава Влада. Због њега не могох ни ја у село, него нас ђедо намјести код њеке удовице, добре једне жене. Док је сиромах Владо по цио дан ломио главу са зићз^апНуа, ас1јесИуа, питегаИа и уегћа, дотле сам ја са јединком сином удовичиним по вас дан купао се у мору. Заиста једина ми истинска корист те године бијаше, што научих — добро пливати. (нАСТАВИЦЕ СЕ) ј^имо ЈАата&уљ.

СА СЕЛА Писмо вереници Та слободно ! Шта сп стала ? — Стари уча њојзи вели Мара ми је све причала; Да ти читам писмо. је ли? Тако уча цури збори, Она стидно у иод гледи ; Кецељицу руком чупка „Не стиди се !" — он беседи. »Примио сам гибаницу II буклију пуну вина ; Ја те волим драго дете, А и њега као сина !

Пис о ми је, а и теби Из главнога нашег града ;