Otadžbina

СРВИЈА на БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

589

Најзад пустошења и зверства што их је турска војска починила у оним партијама Књажевине у које је могла продрети за време рата 1876, отуђила су за навек дух народа српског од високе Порте Приложени мемоар од 24 Децембра 1876) поднела је Књажевска влада Цариградској конФзренцији са намером да заштитницама Србије препоручи судбину своја три оиустошена округа, да их замоли не би ли оне склониле високу Порту на накнаду тс1етт1е) иноФанзивном становништву упропашћеном у рату, који је вођен противно свима правилима међународнога права. Овај докуменат заслуживао би с тога и данас високу пажњу Шнхових Превасходстава, иредставника гарантних сила. Он у исто време садржи тешке доказе противу поступака које није изискивала никаква, војничка потреба. Сви ови разлози учинили су немогућним повраћање старих односа између Србије и високе Порте, и нагнали су Књажевину да започне свој други рат у име своје независности. Немогућност за новраћање старих односа између Србпје и високе Норте није само моралне већ и Финансијске природе. За Србију, као земљу малену, тек ослобођену од дугог робовања . у којој је све требало изнова стварати, данак Порти беше тежак терет, који је спречавао њено развиће. Сада, када је овакво ратовање оиустошило један део Књажевине, плаћање данка постало је за њу немогућно. Ма колико да буде територијално увећање, које мудрост и благовољење гарантних сила резервишу Србији, то проширење неће јој моћи олакшати њено Финансијско стање. На против, српске провпнције око Србије тако су упропашћене за иоследње три године, да ће Књажевина морати много година да троши од својих сопствених извора само да њих опорави. Услед тога потписани усуђује се поднети Конгресу. у име Његове Светлости Књаза Србије, молбу (с1етапс1е