Otadžbina

СРБИЈА ПА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

593

припадне Србији или Бугарској. Они (Руси) предлажу да се за време тога народног гласаља повуче војска и управа српска. Најзад пита Књаза да ли би се у том случају имали бојати бугарске агитације из СоФије и владике у Пироту? Књаз му истог дана одговара, депешом пз Ниша, да ми немамо у Пироту и Трну војске више од две чете. Народ, нарочито у селима, одушевљен за Србију, због мање порезе и што не тражи регруте. а Руси то чине Књаз је сигуран да ће огромна већина народа гласати за Србију и без икакве агитације с њене стране. По ако би се повукла српска управа те би се дало маха руско бугарским агитацијама, онда би положај постао тежи. Па и ако Књаз у том случају не би смео јемствовати за успех, ипак се нада да би ми успели. Али он светује г. Ристићу да у том случају тражи привремену управу под контролом Европе. Добро би било, ако су Инглези непристрасни, да инглески пуномоћници траже обавештења од Маршала, кога је Књаз тога дана примио, и којп односи повољно упечатљење за нас. јер је свуда био. Међутим пре него што је добио овај одговор од Књаза г. Ристић је написао своје шесто (с ове мисије) писмо г. Јеврему Грујићу; из тога писма излази да је 15-ог .Јуна стање нашег питања пред конгресом (управо иза конгреса) било овако : Докле нас Аустро-Угарска потискује из новопазарског предела, Русија није у стању 1 да кас заштити; а докле нам Лустроугарска даје (или тачније рећи иродаје) накнаду према бугарској граници, остављајући нам поред Врањског, Трнски и Пиротски иредео, Русија се иротиви и за Трн и за, Пирот, па предлаже у накнаду Гилански крај, нашто опет Аустроугарска не пристаје, не желећи нам оставити ни само Ново Брдо, за које 1 II.1и неће? Ур.