Otadžbina

594

СРБИЈА НА БЕР.1ИНСК0М КОНГРЕСУ

г. Ристић још неодступно наваљиваше. Уз то још Аустроугарска условљава свој пристанак питањима о железници и трговини. У тегоби овакога положаја имао је г. Ристић да развије своју радњу у два правца, ирема Русима и према Аустријанцима. Русима (гроФу Шувалову, барону Жомини и ђенералу Бобрикову) : говорио је г. Ристић врло озбиљно и јасно. Ево шта им је казао: — Кад нас Аустријанци гоне из Новог Пазара, ви нисте у стању да нас одбраните, а кад нам они остављају неку накнаду, ви јој се противите. Накнада пак. еиецијално ова, нас толико интересује, да је иод сваку цену морамо пмати, и што је год скуиље добијемо, то ће бити вашим узроком, јер Аустроугарска, видећи да због вашег отпора држи кључ наше југоисточне границе у својој руци, не попушта од својих тешких услова. Призор је жалостан за нас да видимо Русију у борби с Аустријом противу нас. Доста је било погрешака. Св. Стевански мир дао је био целу Стару Србију Бугарима. Прилика је сада да се погрешке исправе, а не да се оставља квасац за раздор између два сродна народа с једпе стране, а с друге, да се остављају успомене које ће отуђивати Сраски народ од Русије ! Мислио би човек да је ово говорио некакав најзатуцанпји напредњак, а оно није, него браћа Руси дотераше главом г Ристића да овако говори ! — Ја се надам — одговори гроФ Шувалов г. Ристићу — да дотле неће доћи. Ја очекујем нова упуства из Петрбурга, и мислим да ћу онда моћи поднети један иредлог за транзакцију! — Тај предлог —- рече г. Ристић с места — ако је онакав, какав је мени до знања дошао, неће нас задовољити. Нама није до голбг Пирота, већ до природних граница, а ове су иза. Пирота! —