Otadžbina

596

СРБИЈЛ НА БЕР.ШНСКОМ КОНГРЕСУ

14-ог Јуна, на једној вечерњој забави, уграбио гроФа Андрашија да му иредстави колико је неправедан нројекат његовога начелника. — Хтети иас обвезати — говораше г. Рнстић — да направимо две пруге железничке, на Солун и СоФију, које могу стати најмање 5—6 милиона дуката 1 , даље хтети нас обвезати напред да толике милионе предамо за тим у руке неком трећем , без детзљиране, па готово и без икакве погодбе, а за све то обећати нам потиору за проширење наших граница на југоистоку, па најпосле изнети ми ове услове у очи решавања нашег питања на конгресу, па рећи «бирајте», то није ништа друго него метнути нам нож под грло. Овај нараштај није ослободио књажевину; сад, ако ће њено увећање стати, поред дојакошњих жртава и нових милиона, па и стару тековину наших отаца осетно оптеретити, онда ја не смем узети на себе одговорност да ишто Књазу предлажем у томе смислу. И да се Ц. Кр. влада и не ннтересује за железницу у Србији , ми бисмо је морали правити, п да се она не заузима да се Хиршу да експлоатација, он бп опет остао најозбиљнијк конкуренат, но обећати му експлоатацију безусловно, то не смемо. Може бити речи о томе да се Хиршу обећа првенство при једнакнм условима, или тако нешто, паиутом случају са резервом да народна скупштина пристане! — Драги г. Ристићу — рече гроФ Андраши — ја морам да се браним од вашег схватања као да ја мислим ставити вам «нож под грло» Молим вас да верујете на кавалирску реч, да ја нисам ни ирочитао то што је спремио мој начелник г. барон Швегел овде г. гроФ додаде мутавачки, мимиком. оно што није хтео да искаже речима. Та пантомима показа г. Ристићу да не треба баш тако страшно озбиу ±»но узимати оно што каже г. барон Швегел). Што се тиче ваше резерве са скупштин1 Ах, овде је г. Ристић заборавио на веома скуцу шкодарину коју су дотле све државе плаћале за своје нрве железниде. Ур.