Otadžbina

СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

595

— Ама тамо је — примети гроФ Шувалов — као што ме наши уверавају, све сам Бугарин ! — Нека се пита народ — одговори г. Ристић — нека се гласа. а ево ми се унапред потчињавамо ресултату гласања ма како он испао. У осталом, г. гроФе, молим вас да не заборавите да ћете ви, Руси, имати и круппијпх рачуна да пречишћавате с Аустријом, а кад дође тај тренутак, верујте да ће се ноказати да Србија више вреди но Бугарска! Изгледа као да овај разговор г. Ристића са гроФом Шуваловом није остао са свим без последица, јер када је г. Рмстић после два дана обишао Жоминија и Бобрикова, обојица му стадоше говорити о потреби да се саслушају жел.е народа у Трнском и Пиротском крају; но тако (говораше Бобриков) да се претходно повуче и војска и управа српска из тих крајева, гга да се предузме гласање под контролом европске комисије, која да буде овлашћена да и цело питање. према исходу гласања. деФинитивно реши као последња инстанција). «Није још сигурно — ггише г. Ристић господину Ј. Грујнћу — да ли ће се овај начин усвојити, јер се «око» конгреса мишљења таласају; но ако би се то догодило, онда би за нас било важно питање: какав би био исход? Ако се смемо поуздати у повољан исход, онда би још сада смели и према Аустроугарској узети други тон, ако ли не, онда се морамо погађати. У случају погодбе не би ни дошло до гласања, јер то Аустроугарска може одбити, у толико пре, што она није наклоњена иачелу гласања из лако појмљивих узрока". Код Аустрпјанаца опет радио је г. Ристић да ублажи услове. Они беху дозвали барона Хирша па га нослали г. Ристићу на врат. Од њега, а и непосредно беше г, Ристић сазнао да је барон Швегел био спремио пројекат, којим би нас хтео безусловно обвезати да дамо Хиршу ексилоатацију железнице, остављајући нам одрешене руке односно грађења. То је дало повода те је г. Ристић