Otadžbina

598

СРВИЛА ПЛ БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

бост од њене територијалне протегнутости, он допушта да јој се сви непотребни и слаби делови одсеку, па што јој остане ту да се прикупи и да своју снагу концентрише. Као такав болан део њен сматра он и Босну с Херцеговином, па и потпомаже Аустрију у њеној нретензији, ма да је имао, а можда и сада има скрхпул да се тиме ствара опасна прецеденција, што једна држава може другој и без рата и драге во.ље да отргне две провинције. Какве погодбе у томе иитању постоје између Русије и Аустро-Угарске и од када се датирају. може г. Ристић само да нагађа, али што се тиче положаја који Русија. у овоме тренутку према босанском питању заузима, то он зна и види : она је иреглз, да у свему иоиуилта.. — Па каква утеха остаје нама ? — упитао је г. Ристић руске пуномоћнике на конгресу. — Остаје вам — рече му Барон Жомини — та утеха, што ће то стање бити за време, јер кроз 15 година најдаље , ми се морамо рачунати с Аустријом ! — Празна утеха ! — помнслио је г. Ристић у себи на латинском језику. Али није имао куде ! Тако исто му је говорио и гроФ Шувалов. Међутим Андраши још није задовољан. ГуарреШ VIеп4 еп тап§еап*. Није му доста Босна и Херцеговина. Он тражи још и теснац Новоназарски до Митровице. Ако од стране Русије — мишљаше г. Ристић — узвлада и дал>е ова резигнација. која се сад опажа. Аустроугарска имаће и то. Г. Ристић се трудио да бар то последње спречи. кад већ одоше две трећине наших народних асгшрација. Није могао поуздано да сазна какве су побуде определиле Аустроугарску. да прими у своју средину овај елеменат слабости и компликација, али је видео да се држи да су то војени разлози, по којима би она, железницом кроз Босну, извезла своју војску у Солун, а